Међународни рачуноводствени стандард 21 – Невидљиви вирус у економском систему или моћно економско оружје

Међународни рачуноводствени стандард 21: Ефекти промена курсева страних валута

Циљ

1. Субјект може предузимати иностране активности на два начина. Може вршити трансакције у страним валутама или може имати инострано пословање. Надаље, субјект може презентирати своје финансијске извештаје у страној валути. Циљ овог Стандарда је да пропише како укључити трансакције у страној валути и инострано пословање у финансијске извештаје субјекта и како превести финансијске извештаје у валуту објављивања.

2. Основна питања су: који курс (курсеве) страних валута користити и како приказати ефекте промена курсева страних валута у финансијским извештајима.

3. Овај Стандард се примењује:

а) код рачуноводственог третмана трансакција и стања у страним валутама, осим код оних деривативних трансакција и стања који су у опсегу МРС-а 39 - Финансијски инструменти: признавање и мерење;

б) код превођења резултата и финансијског положаја иностраног пословања који су укључени у финансијске извештаје субјекта путем консолидације, пропорционалне консолидације или методе удела; и

ц) код превођења резултата пословања и финансијског положаја субјекта у валуту објављивања.

I Како међународни рачуноводствени стандард 21 представља невидљив вирус у економском систему или моћно економско оружје?

Вратимо се у не тако далеку прошлост – крај 2008. године. Крајем 2008. године дошло је до снажније депресијације (слабљења) динара. Наравно одмах су се јавили дежурни економски аналитичари који су проналазили различита објашњења за тада поприлично снажну депресијацију динара. Да вас подсетим, почетком 2008. године евро је вредео 82 динара, а током те 2008. године динар је чак јачао у односу на евро, тако да је у септембру евро износи око 76 динара, и онда – шок! Од септембра 2008. до 31.12.2008. г. динар је депрецирао до 88.6 динара за 1 евро. Колеге економисти и многобројни економски аналитичари на различите начине су тумачили ово слабљење динара – повлачење капитала, напад пензионера на мењачнице и куповина евра, повећање увоза итд. Све наведено може да утиче на слабљење динара, али мене је заинтересовало колико банке добијају са овим слабљењем динара, и да ли постоји можда још нешто што би требало размотрити при анализи депресијације динара. Као што то обично бива када тражите једну ствар, пронађете сасвим другу. Десило вам се то већ, зар не?

Упоређујући кварталне билансе успеха Банке Интеза, приметио сам да се у трећем кварталу 2008. године, кварталу када је динар јачао у односу на евро, посматрано у односу на почетак године, јавља значајна позитивна курсна разлика (нето приходи/расходи од курсних разлика) од око 3,9 милијарди динара. У последњем кварталу, на крају 2008. године, када је дошло до значајне депресијације динара, курсна разлика је износила - 8,8 милијарди динара тј. 41% прихода од камате!? Ово су само бројеви које би требало подробније објаснити. Наиме, ставка приходи/расходи од курсних разлика, у билансу успеха одбија се од опорезиве добити или се додаје  опорезивој добити у зависности да ли је ставка негативна или позитивна тј. добит на крају године се повећава или умањује пре опорезивања. Погледајте то на сасвим упрошћеном примеру.

Пример – Случај депресијације динара (година 2008.)  у 000 рсд

Приходи од камата        21.584.582

Расходи од камата         - 8.347.626

Нето добитак                           13.236.956

Курсне разлике               -8.793.502

Добитак                           4.443.454

Овај упрошћен приказ биланса успеха показује за колико негативна курсна разлика умањује добитак на крају обрачунског периода у случају депресијације (слабљења) валуте. Наравно на ту умањену добит примењује се стопа пореза на добит, која је у случају Србије до промене износила 10% а након промене пореске стопе 15%. У примеру, ако изузмемо курсну разлику, по пореској стопи од 10% порез би износио око 132 милиона динара или по курсу у посматраној години око 1,5 милиона евра. Када укључимо курсне разлике у биланс успеха, онда је порез око 4,4 милиона динара или у еврима око 500 хиљада евра. Наравно ово је само пример како бисте уочили како једна рачуноводствена категорија (IAS 21) може значајно да утиче на пословни резултат (добит) и да истовремено има снажне импликације на целокупни економски систем.

У табели 1. приказани су подаци за шест банака које су оствариле негативне курсне разлике у 2008, 2009. и 2010. години. Губитак државе на име пореза на добит од ових шест банака услед негативних курсних разлика, за све три године, сумарно износи око 110 милиона евра. Наравно губитак за државу је много већи јер су и остале банке имале негативне курсне разлике, посебно банке са страном власничком структуром. Но то није све, губитак привреде је далеко већи, али о томе мало касније.

Табела 1.

Извор: Народна банка Србије.

(Прва колона за сваку годину представља негативну курсну разлику у динарима (исказане у 000 дин), друга колона представља негативне курсне разлике у еврима (исказане у 000 евра), а трећа колона представља губитак пореза на добит по стопи од 10% у еврима (исказане у 000 евра) )

Курсне разлике су у ствари рачуноводствена категорија везана за промену девизног курса и регулисане су међународним рачуноводственим стандардом 21 (IAS 21). Примена овог стандарда прилично маскира (сакрива) прави профит банака, јер услед депресијације националне валуте са једне стране, приходи од камата бележе раст услед примене девизне клаузуле, а са друге стране, добит се тобоже смањује услед негативних курсних разлика. У ствари применом негативних курсних разлика, у случају депресијације националне валуте, само се смањује основица тј. добит за опорезивање при примени пореске стопе. Када имамо апрецијацију националне валуте (јачање вредности валуте) сусрећемо се са супротном ситуацијом. Тада долази до раста добити услед позитивних курсних разлика, међутим те позитивне курсне разлике нису велике. Рецимо, на крају 2011. године динар је апресирао у односу на евро за 0.8% у односу на почетак 2011. године. Порез на добит се повећао као последица позитивне курсне разлике услед слабог јачања валуте тј. динара, износио је око 5.5 милиона евра за поменутих шест банака.

Код признавања курсне разлике у билансу успеха на крају године битан је девизни курс на дан 31.12. Ако се погледа кретање курса у Србији лако се уочи да до слабљења вредности динара (депресијације) долази у последњем кварталу. Да ли комерцијалне банке могу плански да утичу на слабљење динара и креирање негативних курсних разлика? Да, могу. Али није у свим земљама идентична ситуација. На пример у Сједињеним Америчким државама (САД) и Немачкој немамо горе описану ситуацију. С обзиром да се међународни рачуноводствени стандард 21 бави трансакцијама у страним валутама или иностраним пословањем, мало је вероватно на пример да ће компаније или становништво у САД узимати кредите у еврима и имати девизну клаузулу као инструмент заштите који користе пословне банке. Слично је и у Немачкој, компаније и становништво узимају кредите у еврима. Али и код пословних банака у САД и Немачкој имамо ефекат промене девизног курса који утиче на пословни резултат, али у оквиру међународног рачуноводственог стандарда 39. Ефекат је далеко мањи.

Погледајте следеће линкове који приказују финансијске извештаје комерцијалних банака у САД и Немачкој (у питању су тржишно водеће банке):

·Landesbank Berlin Holding (Nemačka)

·Deutsche Bank (Nemačka)

· Bank of America Corporation, 2013 Annual Report (SAD)

· CITIGROUP (SAD)

Са друге стране финансијски извештаји комерцијалних банака рецимо у Русији показују да курсне разлике имају утицаја на добит пре опорезивања. Погледајте финансијске извештаје Уникредит банке и Сбербанке у Русији:

· UniCredit Bank Russia

· Sberbank

II Како рачуноводствени стандард IAS 21 делује на свеукупни економски систем

Иако смо кренули од финансијских извештаја комерцијалних банака и указали како IAS 21 утиче на пословни резултат тј. добит комерцијалних банака у мање развијеним и неразвијеним економијама, циљ ове анализе је приказивање како поменути рачуноводствени стандард погубно делује на свеукупни економски систем. Наиме, поред комерцијалних банака, и компаније следећи међународна рачуноводствена правила, примењују IAS 21 при изради финансијских извештаја. На пример, изјава генералног директора НИС-а Кирила Кравченка да је профит компање НИС у 2014. години за 42% мањи у односу на 2013. годину, а да је један од разлога негативна курсна разлика од 13,2 милијарде динара, најбоље илуструје разорни ефекат примене стандарда IAS 21 на економију. Многе компаније имају смањење добити у својим билансима успеха у годинама када имамо депресијацију националне валуте, и то добрим делом управо због негативних курсних разлика. Наравно ово има вишеструке негативне ефекте на свеукупни економски систем.

Први негативни ефекат је смањење буџетских прихода услед смањења прихода од пореза на добит. Србија је подигла стопу пореза на добит са 10% на 15% али се услед негативних курсних разлика основица смањила, те раст пореске стопе не доприноси значајнијем подизању пореских прихода од пореза на добит, а не ретко долази и до смањења пореза на добит. Такође, ако компанија има кредит, девизна клаузула сходно депресијацији повећава трошкове тј. расходе у билансу успеха и додатно смањује добит тј. пореску основицу.

Други негативни ефекат је пад индекса берзе, а самим тиме и смањење прихода појединаца и отежана могућност компанија да путем берзанског пословања обезбеде неопходан капитал.

Трећи негативни ефекат прелама се преко становништва путем валутног мисматцхинга тј. ситуације када су приходи у националној валути, а обавезе у страној валути (узети кредити). Буџет сваког појединца се смањује услед повећања расхода, а самим тиме се смањује потрошња, што у крајњој инстанци води смањењу пореских прихода. Наравно, сада се смањује приход од пореза на додатну вредност (ПДВ), акциза, итд. – потрошачких пореза и такси.

Последице IAS-а 21 су повећање дефицита буџета, затим примена рестриктивне фискалне политике како би се дефицит буџета смањио (препоручена „медицина“ за опоравак) и наравно негативан ефекат на раст бруто домаћег производа, запосленост, животни стандард итд... Како то функционише у пракси? Прво међународни рачуноводствени стандард направи проблем у виду смањења бруто домаћег производа и смањења пореских прихода. Услед тога расте дефицит буџета. Затим расте задуживање у циљу финансирања дефицита буџета. Расте јавни дуг и следи хитан позив Међународном Монетарном Фонду (ММФ) као дежурном лекару који примењује методу лечења у свету познату под називом – рестриктивитус. Опште позната метода лечења када се анемичним особама (привредама) пушта крв (смањује агрегатна тражња) у циљу излечења. Да ли замерам ММФ-у? НЕ! ММФ види проблем у високом дефициту буџета, и покушава да реши тај проблем. Шта економисти ММФ-а не виде? Не виде погубно дејство IAS 21 у земљама у развоју и неразвијеним земљама. Чак и то не замерам јер нисам до сада уочио да је неки светски економиста указао на овај проблем, и покренуо иницијативу за промену овог међународног рачуноводственог стандарда. Иницијатива овај пут мора доћи од економиста, а не од оних који се баве рачуноводством. Управо зато, замерио бих себи да не обавестим домаћу и међународну јавност о спознаји у вези са IAS 21 коју управо делим са вама.

Прошле године, на дан 31.12.2014, динар је депресирао 5,23% према евру, 16,42% према долару и 6,96% према швајцарском франку. На основу овог односа динара и поменутих валута, негативне курсне разлике ће бити прилично велике. На жалост током 2015. године уследиће нови удар на економију кроз негативне курсне разлике јер ће ФЕД (федералне резерве САД) ускоро подизати референтну каматну стопу што значи да ће јачати у односу на евро. С обзиром на то да ће динар слабити у односу на евро, а евро слабити у односу на долар, то значи да ће динар снажније депресирати у односу на долар, него евро. Сви који имају обавезе у доларима сусрешће се са великим оптерећењем у погледу сервисирања својих обавеза. Биће интересантно испратити објашњења за будућу депресијацију динара у другом полугодишту 2015. године. До сада су се српски економисти утркивали у изношењу бесмислених објашњења узрока и разлога слабљења динара, јер нико не уочава погубност IAS 21.

Рецимо нека од „фантастичних“ објашњења за депресијацију националне валуте протеклих година била су: „напад“ пензионера на мењачнице и куповина евра (овај пут то неће моћи због смањења пензија), затим пропадање инвестиционог пројекта „Јужни ток“, бекство капитала из Србије (мада је то у супротности са Бечким споразумом), и једно од последњих објашњења које долази из Народне банке Србије (НБС), каже да је за стабилност динара посебно важно обезбедити рад железаре у Смедереву!? Ово последње објашњење које долази из НБС, из монетарног сектора, посебно ме брине али не због „Алисе из земље чуда“, она је већ, на жалост, пала у кому читајући претходни текст о Фиату (In Fiat veritas). Брине ме због Харија Потера који је дошао у посету Алиси из земље чуда. Ако Хари Потер чује за ову магију НБС и Владе Србије у вези са економијом, напустиће мађионичарску школу у Великој Британији како би добро проучио српску економску магију.[1]

Међународни рачуноводствени стандард 21 представља економско оружје, које је неприметно, а истовремено веома моћно. Све док је на снази међународни рачуноводствени стандард 21 (IAS 21) у садашњем облику и форми, земље у развоју и мање развијене земље, или боље рећи све земље осим Г7, имаће озбиљне економске проблеме. Посебно ће бити интересантно испратити дешавања са фискалним приходима у Русији ове године. Наиме на крају године (31.12.2014.) руска рубља депресирала је према евру за 34,25% и према долару за 41.9%. Данас (март 2015.г) рубља се опоравља и такав сценарио може да замаскира тј. сакрије главни проблем - негативно дејство IAS 21 на фискалне приходе.

Такође, веома ће бити интересантна најављена продаја српске националне компаније Телеком. У суштини важније је размотрити временски период реализације уговора о продаји компаније него потенцијалну цену продаје компаније Телеком. Зашто? Прво, ако реализација продаје буде почетком 2016. године, онда ће IAS 21 кроз своје негативне ефекте истопити већи део капитала од продаје државне телекомуникационе компаније Телеком. Друго, ако реализација продаје буде крајем 2015. године, Влада може паметном политиком трошења капитала од продаје Телекома да неутралише негативне ефекте IAS 21. Претпоставимо да ће Влада као и у претходним случајевима реализације продаје великих државних система имати посебан девизни рачун код Народне банке Србије. На тај начин министарство финансија може у договору са НБС да спречи значајнију депрецијацију динара на крају године. Чак би било препоручљиво да национална валута динар благо ојача (апрецира) у односу на евро како би се ублажили негативни ефекти курсних разлика услед јачања долара у односу на евро. На овај начин могу се повећати фискални приходи током 2016. године. У супротном имаћемо ново смањење пензија и плата.

У НБС и Фискалном савету заступљени су веома стручни људи, и надам се да ће након овог текста увидети значај овог питања и да неће дозволити распламсавање економских проблема које ствара IAS 21.

Негативан ефекат IAS 21 може да се умањи, па чак и неутралише у потпуности ако централна банка интервенише на девизном тржишту 30.12 и 31.12, у циљу да вредност националне валуте приближи вредности са почетка године. На тај начин спречиле би се велике негативне курсне разлике. Комерцијалне банке би и даље зарађивале на депресијацији валуте кроз везивање своје активе путем девизне клаузуле, али би сада плаћале далеко већи порез на добит. Које су размере у питању говори да би се трошак интервенисања од рецимо 100 милиона евра на девизном тржишту, у случају Србије, вратио више него десетоструко кроз повећање пореских прихода. Ко има уши, нека чује.

ПС. Ова  анализа  упућена  је  многим  економистима  из  земаља  у  развоју и из  развијених  земаља  како би  се покренула  широка  иницијатива  око  промене IAS 21.

[1] Економија Србије је на пример изгубила 16.5. милиона евра пореских прихода само од једне познате фирме услед негативних курсних разлика у 2014. години!