Економско (само)убиство или шта је ЕУ донела Србији

У Србији су након 2000. године све владе као приоритет истицале чланство у ЕУ. У том смислу и најновија власт (са жаром конвертита) након 2012. непрестано истиче да је и њен најважнији приоритет улазак у ЕУ. Ипак тај ентузијазам и нападни ''вишак емоција у политици'' (како би га назвао Јаша Продановић) није довео до економског напретка у Србији, напротив.

Следећи примери то показују.

Прелазни трговински споразум и губици у буџету 2009-2015.

У периоду 2009-2014. због примене Прелазног трговинског споразума направљени су и огромни губици у српском буџету. Они ће се наставити и у 2015. години, показују подаци из најновијег тек усвојеног буџета.

Прецизније, приходи од царина због Прелазног споразума (или укидања царина због Прелазног споразума) смањени су са приходованих 64,7 милијарди тадашњих динара у 2008. години, на неколико пута мању суму у 2015. години.[1].

Или, Србија је 2008. године имала приходе од царина од око 829 милиона евра.[2] У буџету за 2015. годину планирани су приходи од царина у износу од 29,2 милијарде динара. То је према званичном курсу НБС од 26. 12. 2014. године износило око 243 милиона евра (или око 50 милиона евра мање од оних планираних годину дана раније). Дакле, скоро 600 милиона евра мање.

Табела број 1. показује тај велики пад у буџету Републике Србије због примене Прелазног трговинског споразума.

Табела бр 1. Пад прихода од царина у Србији након примене Прелазног трговинског споразума са ЕУ у периоду 2008-2015.[3]

Нема сумње, стотине милиона евра изгубљених сваке године у периоду 2009-2015. могле су се искористити за помоћ социјално угроженима, пензионерима,студентима и школству и смањивање незапослености.

Обећана и остварена средства из ИПА фондова

Oвакви катастрофални губици се покушавају оправдати у јавности тврдњама о обећаним средствима из ИПА фондова и укидањем царина од стране ЕУ у трговини са Србијом. Међутим, нецаринске баријере су управо својствене ЕУ као вид новог протекционизма у трговини. То показује и да у овој области постоји значајна разлика између начела ЕУ и праксе. Формално, нецаринске баријере нису дозвољене у ЕУ. У правној теорији се у том смислу наводи пресуда Суда правде ЕУ у предмету Rewe/Zentral (о минималној колични алкохола у воћним ликерима који се смеју продавати на територији СР Немачке).[4]

Међутим, у пракси владају друга правила. Експерт за ту област, др Предраг Бјелић износи да управо ЕУ ''највише користи нецаринске баријере у регулисању трговине са остатком света''.[5] Такође, Бјелић наводи да се у светској пракси се стално појављују нови прописи и стандарди, као и да је ''највећи број ових мера увела је Европска унија, односно њене земље чланице''.[6] Дакле, протекционизам за Србију остаје без обзира на пароле о слободној трговини са ЕУ.

Што се тиче ИПА фондова, Србији је у периоду 2007-2013. године обећано око 1,4 милијарде евра.[7] То је око 200 милиона евра годишње. Међутим, у пракси Србија добија и за 1/4 мање цифре (приближне годишњој нето добити компаније Телеком Србија).

Табела бр. 2 показује разлику између обећаних и остварених средстава из ИПА фондова у 2012 и 2013. години.

Табела бр.2. Обећана и реализовна средстава из ИПА фондова у Србији у 2012. и 2013. години[8]

Из претходне табеле произилази да је у 2012. години реализовано за 12 милиона евра мање од обећаних, а у 2013. за 50 милиона мање средстава. Треба додати и да реализована средства иду за пројекте попут оних под називом: ''Даља подршка увођењу децентрализованог система управљања ЕУ фондовима'' или ''Подршка за учешће у програмима ЕУ''. Дакле, ИПА фондови не могу да покрију губитке настале због пада царина.

Задуживање Републике Србије

Коначно, претходно наведени велики губици у буџету због примене Прелазног споразума неће изазвати само економске последице. Они ће неминовно довести и до усвајања нових закона, пре свега, фискалних и царинских, али и новог задуживања Србије код ММФ-а, Светске банке, Европске инвестиционе банке, Европске банке за обнову и развој и код банака из Европске уније. Табела број 3. показује тај тренд.

Табела бр 3. Раст спољног дуга Републике Србије у периоду након потписивања ССП и добијања статуса кандидата за ЕУ[9]

Раст незапослености

Такође, у том својеврсном економском хаосу (под покровитељством ЕУ) расте и стопа незапослености у Србији. Према званичним подацима Републичког завода за статистику она је повећана са 14 % у другој половини 2008 на скоро 25 % у првој половини 2013. године. Наравно, и ове податке треба узети са резервом јер их износи државна институција РЗС (постоје и лошије процене о стопи незапослености у Србији). Национална служба за запошљавање не региструје сваког незапосленог. Прецизније, она брише из евиденције сваку особу која пропусти да се макар једном јави бироу за незапослене у предвиђеном року.

Табела бр.4. Раст незапослености у Србији након потписивања ССП и добијања статуса кандидата

Ометање српског извоза у Русију

Србија се није придружила санкцијама ЕУ против Русије. Влада је проценила да би руске контрасанкције изазвале скок цене гаса и губитак извоза на руско пољопривредно тржиште у вредности од преко 300 милиона долара годишње.[10] Могућа последица би било повлачење Русије из уникалног Споразума о слободној трговини. То би изазвало још веће губитке у извозном српском сектору. Отворило би се и питање попуњавање скоро 1/5 српског буџета од стране Гаспрома (НИС) и цене гаса за Србију. То би изазвалао кумулативне губитке у српској привреди и буџету од око 2 милијарде евра.

Међутим, ЕУ не тражи од Србије само да изврши економско самоубиство и уведе санкције Русији већ и забрањује раст извоза у ту земљу. Прецизније у августу 2014. године ЕУ је фактички забранила Србији да искористи своју неутралност у трговинском рату између ЕУ и Русије и да повећа извоз пољоривредних производа у Русију. У ''Ед мемоару'' Европске уније се позива Србија да се уздржи од било каквих владиних мера попут субвенција и извозних кредита ради ''битног повећања'' извоза у Русију који би заменио забрањене европске производе. Такво поступање Београда ЕУ би ''сматрала непријатељским и нефер''. [11]

Ипак, економски подаци показују да би се та фраза пре могла искористи када се описује однос ЕУ према Србији.