Београдским буџетом за 2016. годину власт додатно завлачи руке у џепове грађана

Предложени буџет града Београда за 2016. има три карактеристике:

1. Повећање прихода предвиђено је на основу додатног завлачења руке у џеп Београђана

2. Буџет не решава функционисање јавног превоза у Београду, нити кључног јавног предузећа ГСП

3. Спроводи финансијску и политичку одмазду над грађанима градских општина у којима Српска напредна странка није на власти

Чињеница је да је буџет оптерећен и са три велике грешке власти предвођене Демократском странком, а то су:

- Превелика задуженост, због чега се за отплату кредита издваја 6,7 милијарди динара

- Куповина шпанских трамваја, због чега на исплату рате иде 2,2 милијарде динара

- Бус плус уговор, због чега ће град ове године приватној фирми Апекс уплатити 600 милиона динара.

Планирани приходи Буџета Града Београда за 2016. годину износе 91.061.646.940 динара, и за 15,83% су већи у односу на Ребаланс II Буџета за 2015. године (који је усвојен 21.12.2015. године). Планирано је повећање прихода од пореза на пренос апсолутних права од 17,04%, повећање прихода од пореза на имовину од 14,39%, повећање прихода од локалних административних такси од 13,91%, повећање прихода од локалних комуналних такси 11,23%. Такође, планирано је повећање прихода од закупа пословног простора од чак 42,09% (око 720 милиона динара више у односу на 2015. годину).

Очигледно је да ће актуелна власт и у наредној години наставити са рекетирањем грађана Београда. Како другачије, ако не рекетирањем, назвати порез на имовину који је једном Новобеограђанину који са породицом живи код Арене 2013. износио 20.000, 2014. године 35.000, а 2015. чак 58.000 динара?! Сада видимо да се планира значајно повећање прихода од пореза на имовину.

Са друге стране, планирано је смањење накнаде за промену намене и закуп пољопривредног земљишта од 63,24%, смањење прихода од накнада за загађење животне средине од 17,15%, смањење прихода од накнаде за коришћење грађевинског земљишта од 40%, смањење прихода од накнаде за уређење грађевинског земљишта од 34,21% (1,3 милијарде мање него у 2015. години), приходи од закупа грађевинског земљишта биће мањи за 32%.

Из свега овога произилази да ће мањак прихода од накнада за уређење и коришћење грађевинског земљишта, загађење животне средине, закупа грађевинског земљишта, надоместити у највећој мери грађани Београда и мали предузетници, плаћајући веће комуналне таксе, закуп пословног простора и сл.

Што се расходне стране буџета тиче, интересантан је податак да ће Град за услуге по уговору платити 16,9 милијарди динара (у однсу на 7,6 милијарди из 2015. године). Ово повећање у највећој мери је последица раста услуга по уговору које плаћа Дирекција за јавни превоз са 4,5 милијарди на 14,2 милијарде динара (субвенције приватним превозницима). Зачуђује и податак да је планирано да издаци за зграде и грађевинске објекте у власништву Града буду повећани са 10,3 на 15,3 милијарде динара, имајући у виду да се градска власт хвалила продајом имовине која се не користи. Логично је очекивати да, ако не буде у истом нивоу, овај издатак буде приближно једнак прошлогодишњем. Ми овде видимо повећање од 50%.

Плаши ме повећање дотација невладиним организацијама у износу од 135 милиона динара у односу на 2015. годину (17,3%). Нисам противник помагања друштвено корисних невладиних организација, али ме плаши ово повећање у изборној години, а јавна је тајна да се новац из буџета извлачи преко фиктивних пројеката свакојаких невладиних организација. Сматрам да би додељивање ових средстава требало да буде централизовано (као у случају јавних набавки, где се градски менаџер хвали да су остварене значајне уштеде) и транспарентније, односно да новац пореских обвезника, који на годишњем нивоу износи скоро милијарду динара, не могу добити организације сумњивог ангажовања и учинка.

Анализом на шта ће се конкретно трошити новац грађана Београда, видимо да је планирано око 60 милиона за набавку возила, мотора и друге опреме за Комуналну полицију. Ваљда ће тиме ова приватна војска Градоначелника бити ефикаснија у премлаћивању путника без карте, малтретирању социјално угрожених грађана који на кутијама продају цвеће када су празници и сл. Предвиђена је и куповина око 100 фотоапарата. Толико се средње добрих апарата може купити за износ од 1,5 милиона, који је планиран овим Предлогом Будџета. Уз то, скоро 13 милиона динара биће потрошено за набавку фотокопира, бар код читача и диктафона.

Планиран је и 41 милион динара за набавку и уградњу система за аутоматску детекцију саобраћајних прекршаја са централним сервером. То само по себи не би био проблем, да се овај износ не преноси из буџета у буџет (планиран је у буџету за 2014, па затим у буџету за 2015. годину). То значи да су они који се баве овим питањем неефикасни и да треба да се утврде разлози за неефикасност и евентуална одговорност. Градоначелник је обећавао да ће се тачно знати који члан Већа је задужен за који пројекат, па бих ја волео да знам ко је задужен за овај и које мере је градоначелник предузео по том питању.

Друга карактеристика буџета је што он не решавања проблем функционисања система који је срце града Београда – ГСП

Када смо код ГСП, не могу а да не поменем предизборно обећање актуелне власти да ће раскинути штетан уговор за систем Бус плус са фирмом Апекс. Планирано је да тој фирми у 2016. години буде исплаћено 600 милиона динара! Ако видимо да је за набавку 200 нископодних зглобних аутобуса опредељено 1,4 милијарде, произилази да Град практично 85 аутобуса годишње даје компанији Апекс. Да, тачно је да је Демократска странка направила овај штетан уговор, али је актуелна власт поверење грађана добила на обећању да ће овај штетан уговор раскинути.

Београд је 2011. године купио најнижи нископодни трамвај са карактеристикама које не одговарају у потпуности студији коју је ГСП спровео пре неколико година у којој је веома прецизно назначено које су захтеване карактеристике. Трамвај јесте леп, и за понос, али тај трамвај може да иде само на одређеним деоницама које су за то прилагођене. Комплетно прилагођавање траса је веома скупо и поставља се питање оправданости инвестиције. Трамвај је коштао 2.200.000,00 евра по комаду а како је набављено око 30 трамваја то значи да је потрошено скоро 70 милиона евра на трамваје који не могу да возе на пола постојећих линија. За те паре град је могао да финансира изградњу комплетно новог Саобраћајног погона "Врбин поток" – плац за то је већ одређен Генералним урбанистичким планом, са свим пратећим садржајима и инфраструктуром а уз то и да набави 250 нових најсавременијих аутобуса. Дакле са једне стране тридесетак трамваја а са друге стране 250 нових аутобуса и цео нови саобраћајни погон. Сматрамо да је та набавка била исхитрена и по свему погрешна. Сматрамо да струка мора много више да буде укључена у одлуке које се доносе на градским органима.

Кад смо код ГСП Београд, осврнуо бих се и на Предлог плана пословања овог јавног предузећа. У том Предлогу планирана је набавка специјализованих возила за транспорт хране у износу од 8,2 милиона динара. Да ли че то ГСП у наредној години да почне да се бави и додатном делатношћу или је у питању грешка? Овај податак је још чуднији када се има у виду да овим Предлогом није предвиђено набављање противпожарних возила, за које је Управа за ванредне ситуације дала налог да ГСП Београд мора да набави три таква возила. Да ли ће ГСП Београд, поред ненаменски потрошених средстава, на набавку возила за превоз хране, додатно морати и да плати казну јер није поступио по налогу Управе за ванредне ситуације?

Трећа карактеристика је политичка и финансијска одмазда над општинама у којима није на власти Српска напредна странка

Предлогом одлуке за вршење послова Града и градских општина и утврђивању прихода који припадају Граду и градским општинама, извршена је политичка и финансијска одмазда над општинама у којима у власти није Српска напредна странка, Савски венац, Стари град, Звездара, Врачар и Нови Београд. Око 600 хиљада грађана који станују у овим општинама, остаће ускраћени за реализацију многих успешних програма – бесплатне садржаје за ђаке и пензионере, помоћ при обнови зграда и фасада, помоћ родитељима тек рођених беба, награде за најбоље ђаке и таленте итд.

Бесмисленост и штетност одлуке Скупштине града Београда најбоље се може илустровати на примеру општине Стари град, чији ће буџет за 2016. годину бити 33,45 одсто мањи, односно уместо 902 милиона динара, износиће 602 милиона динара

Из овога се види да, и поред јавно прокламованог циља да се изврши децентрализација власти и да се на градске општине пренесе више надлежности, градска власт ради управо супротно.

Висок степен централизације види на примеру општине Стари град која од издавања у закуп пословног простора годишње приходује 590 милиона динара, али када изврши  уплату у градску касу и плати ПДВ на цео износ располаже са свега 30 милиона динара! Указујемо Скупштини града да је оваква пракса је у супротности са Законом о јавној својини који предвиђа да средства остварена од давања у закуп представљају приход носиоца права на коришћење имовине, у овом случају општине.

Приходи су потпуно централизовани. Од прихода по основу пореза на имовину у овим општинама, преко 93% узима Град. Исто тако, од прихода по основу пореза на доходак грађана Новог Београда, Град узима чак 95% што је убедљиво највише него у другим централним градским општинама. Зашто градска власт третира 300.000 грађана Новог Београда као грађане другог реда?

Закључак

Овај буџет, иако бољи и транспарентнији од претходних, није у интересу грађана, а то значи да је лош и да ће Демократска странка Србије гласасти против његовог усвајања. Настављено је са праксом парафискалних намета, кроз уплату добити јавних предузећа у буџет. Грађани за функционисање Градске поред пореза, и плаћају и скупе комуналне услуге. Јавна комунална предузећа треба да омогуће грађанима достојанствен живот и нормалне услове становања (струју, воду, канализацију, грејање и сл.), да добит улажу у пројекте како би се те услуге побољшале, а не да добит уплаћују у буџет како би градска власт могла да даје донације нпр. сумњивим невладиним организацијама.

Аутор је одборник Демократске странке Србије у Скупштини града Београда