Арапско улагање у пољопривреду - Након доласка инвеститора, добит Војне установе у Карађорђеву шест пута мања него што је била

Компанија Al Rawafed за коришћење 3.500 хектара државних ораница уплатила је 109.000 евра за 2015. и 216.000 евра за 2016. годину. Према истраживању Инсајдера, то значи да је након склапања пословно техничке сарадње са Al Rawafedом буџетски приход од тог земљишта, на годишњем нивоу, мањи и до шест пута. Наиме, пре доласка инвеститора држава је од обрађивања тих парцела зарађивала више од 700.000 евра годишње.

Податке о уплатама добили смо по Закону о доступности информација. Министарство одбране је тек након годину дана, а по решењу Повереника, доставило редакцији Инсајдера податке о томе колико новца је у државну касу уплатило арапско-српско предузеће Al Rawafed за коришћење државних ораница Војне установе Моровић у Карађорђеву.

Министарство је истакло да је утврђено да постоји потреба „за дефинисањем новог начина обрачуна за поделу профита са заштитном клаузулом“.

Како су навели, због тога „досадашње уплате Al Rawafedа имају карактер аконтација“.

Из допис Министарства није јасно када је до ових уплата дошло, имајући у виду да је бивши министар одбране Зоран Ђорђевић почетком марта изјавио за Инсајдер да компанија Al Rawafed није уплатила држави Србији ни динар за коришћење 3.500 хектара војног пољопривредног земљишта које обрађује већ две године.

Није јасно ни када ће и какав нови модел плаћања бити дефинисан као ни да ли ће на то пристати друга страна, компанија у већинском власништву фирме из Емирата.

Према уговору, Al Rawafed је за коришћење земље у Карађорђеву требало да исплаћује 20 одсто од годишњег профита, а у првој години и аконтације на основу планираног профита.

Према подацима Министарства уместо планираног профита од 730.000 евра, Al Rawafed је остварио профит од 153.000 евра, због чега је, како наводе, извршена анализа.

У допису Министарства се наводи да је након тога прихваћена аргументација Al Rawafedа да је на висину профита утицало запуштено стање земљишта.

Међутим, према документима сектора за материјалне ресурсе Министарства одбране из 2013, у време док је војска сама обрађивала исто такво земљиште на њему је оствариван вишеструко већи приход, односно 780.000 евра годишње.

Обећани вишеструко већи приходи

На основу међудржавног споразума са УАЕ, Влада Србије је 2014. потписала уговор са арапском компанијом Al Rawafed.

Уговором је основано заједничко предузеће Al Rawafed Србија, у ком арапски партнери имају 80 одсто власништва, а држава Србија 20 одсто. Компанија је по повлашћеним условима, без лицитације купила, добила у закуп или на коришћење више од 10.000 хектара најплоднијег државног пољопривредног земљишта у Бачкој.

Након потписивања уговора, представници државе најављивали су процват српског аграра, вишеструко веће приносе и милионска улагања у пољопривредно земљиште.

На примеру Карађорђева у ком се налази део парцела које су припале Al Rawafedу испоставило се међутим да је због овог посла држава на губитку.

На губитку су и домаћи пољопривредници који су се од почетка противили потписивању уговора са УАЕ наводећи да остају без државних ораница које су до тада закупљивали и због којих су многи од њих узели кредите за куповину нове механизације. Они су  захтевали да се у складу са Законом о пољопривредном земљишту, државне парцеле  дају у закуп путем лицитација.

Да је 3.500 хектара земље у Карађорђеву дато на лицитацију, по просечној цени од 420 евра по хектару годишње, колико се цена кретала у време склапања аранжмана са Al Rawafedом, држава би за две године остварила приход од око три милиона евра.

Уместо тога Al Rawafed је за две године уплатио држави укупно 325.500 евра

Уговор потписан упркос проценама да ће бити штетан

Према истраживању Инсајдера, уговор са Al Rawafedом склопљен је упркос противљењу стручних служби војске.

Сектор Министарства одбране за материјалне ресурсе дао је још крајем 2013. мишљење да за Министарство не може бити прихватљива понуда да Al Rawafed плаћа надокнаду од 20 одсто оствареног годишњег профита на том земљишту.

Овај сектор је оценио да би у случају да Al Rawafed не оствари планирани профит “наш приход био раван нули”.

У документу до кога је дошао Инсајдер наводи се и да је једино прихватљиво да компанија исплаћује фиксну накнаду плус 20 одсто од профита, али не мање од 327 евра по хектару годишње.

Да је тако и уговорено, уместо 109.000 евра колико је до сада на пример исплаћено за 2015. годину, Al Rawafed би морао да плати 1.1 милион евра.

Уместо тога, потписан је уговор који не предвиђа фиксну накнаду  за коришћење државног земљишта. Иза таквог уговора стала је држава.

Највиши државни заничници и данас овај посао правдају коришћу коју ће Србија имати од улагања арапских партнера у системе за наводњавање.

Према подацима Министарства одбране, Al Rawafed је у те намене у Карађођеву инвестирао 5,2 милиона евра.

Да је ове парцеле давала у закуп по тржишним ценама, држава је међутим могла да обезбеди тај новац сама и то у року од само неколико година.

Према уговору Al Rawafed има право коришћења овог државног земљишта у наредних 30 година.

Истраживање Инсајдера о пословима државе са компанијом АЛ Раwафед из УАЕ објављено је у емисији Инсајдер без ограничења „Чија је земља...“. 

(Инсајдер)