Ко о чему, странци о Републици Српској и „сепаратизму“

Непосредно након завршених локалних избора, пажњу јавности привукли су текстови страних медија, а посебно је предњачио АП који је извео закључак да је у Републици Српкој побиједила "проруска сепаратистичка странка" која је поразила коалицију наклоњену Европској унији. Ту се додаје и да је СНСД водио кампању на обећању о одвајању Републике Српске од БиХ, а да је референдум послужио искључиво да скрене пажања наводно са очигледне корупције у РС. Прије детаљније анализе самих закључака изнесених посредством АП-а, овде је важно нагласити да је овај модел страног извјештавања према међународној јавности заснован прије свега на стереотипима, пристрасним информацијама, интересима неких међународних актера у БиХ и једностраним приступом проблему, идентичан оном из ратног периода, те се ништа није у међувремену промјенило када је ријеч о "професионалном" извјештавању из једне комплексне државе каква је БиХ.

Донекле могу и да разумијем да су кроз призму АП-а извори из Сарајева прихватљивији од бањалучких, али зашто се прије закључка да СНСД наводно није наклоњена Европској унији, нису нпр. обратили Делегацији ЕУ у Сарајеву, па био можда добили информацију да је Женевив Руиз Калавера, директорица за Западни Балкан при Генералној дирекцији Европске комисије, изразила задовољство резултатима провођења реформске агенде у БиХ и да у том процесу РС предњачи. Та иста РС гдје је СНСД на власти! Али оставимо то по страни, овде је још интересантније како су извели закључак да је окосница кампање СНСД-а на локалним изборима био сепаратизам и проруска политика. Ваљда је новинарима чувеног АП-а било познато да су у БиХ одржани локални избори у којима углавном доминирају локалне теме, да је за побједу на изборима важан статус и имиџ кандиата и партија на локалном нивоу, али и низ других фактора, а по најмање однос према свјетској политици. Ипак, донекле су имали право да је одржани референдум изузетак од овог правила, јер је очување Републике Српске високо позиционирано на листи приоритета грађана, те су на основу тога бирачи процјењивали која опција се више залагала за овај облик непосредне демократије о теми важној за идентитет Републике Српске. Кажњени су они који су сам референдум потцјењивали и тихо бојкотовали, а награђени они који су јасно стали у одбрану српског националног интереса.

С друге стране сепаратизам се дословно нигдје није помињао и овде такође треба скренути пажњу да је у питању стереотип и спин на основу програма СНСД-а о Самосталној РС који подразумјева концепт јачања аутономије Републике Српске унутар БиХ заснован искључиво на поштовању Устава БиХ, онако како је написан у Анексу 4 Дејтонског мировног споразума. Наравно политичко Сарајево је посредством западних амбасада спиновало сву ову причу шаљући поруку међународној јавности да владајућа странка у РС припрема сецесију. Ако се осврнемо на другу примједбу, тј. проруску политику СНСД-а, све и да јесте тако, нисмо видјели да је АП икада истим аршинима оцјењивао и додјељивао негативне конотације нпр. "проЕУ", "проСАД", "проњемачким" или "пробританским" партијама у БиХ. На крају, без обзира што ни АП није имун на спинове, није примјећено ни поштовање принципа "Аудиатур ет алтера парс" и међународна јавност је остала ускраћена за став те, од стране АП новинара, пресуђене тзв. "проруске сепаратистичке странке". Онда се на крају неки питају откуд негативан однос према међународној заједници у Републици Српској. Сами процијените.