Локални избори у Српској - ко како стоји и ко има највише шанси за победу

На редовним локалним изборима у Републици Српској 2. октобра главни фаворити су две коалиције: једна окупљена око СНСД-а Милорада Додика (ДНС Марка Павића и социјалисти Петра Ђокића) и друга, окупљена око СДС-а Младена Босића (ПДП Биранислава Бореновића и "почасног председника" Младена Иванића и НДП Драгана Чавића) у коалицију Савез за промјене (СЗП).

Ови други су на локалним изборима пре четири године освојили већину општина и половину градова, и имају намеру да тај резултат задрже, док први очекују да свој резултат поправе, то јест, да нешто "преотму" и поврате, те да након избора опет буду власт у барем половини општина и градова. 

Главна борба води се на изборима за начелнике општина и градоначелнике, који се бирају директно: пракса је показала да се око странке чији кандидат освоји (градо)начелничко место, лако окупи и одборничка већина у локалном парламенту, а да се покушај кохабитације обично претвори у захтев за опозив начелника.

Додиков СНСД на овим изборима биће на великом испиту у Бањалуци, и ту ће се водити главна политичка битка – за разлику од пре четири године, када су лагано освојили градоначелничку позицију, јер су СДС и НДП наступали свако са својим кандидатом. Овога пута на кандидата СНСД-ове коалиције Игора Радојичића (некадашњег председника Парламента РС) иде само један кандидат СзП-а, Драган Чавић, бивши председник РС и један од најоштријих критичара власти РС и Милорада Додика. У међувремену је Ненад Стевандић, кандидат СДС-а на прошлим изборима, иступио из Босићеве странке и подржао Радојичића. Зато ће предстојеће гласање, поред осталог, дати одговор на питање колико је Стевандић гласача "отео" СДС-у. Гласови СДС-а, ПДП-а и НДП-а у Бањалуци неће бити довољни Чавићу за победу, ако, на другој страни, СНСД, ДНС и социјалисти успеју да убеде све своје гласаче да заокруже Радојичића. Не би ли сустигао Радојичића, Чавићу ће бити потребно да на биралишта изведе и део неопредељених бирача. А Радојичић може бити сигуран у своју победу само уколико СНСД покаже резултате свог рада на терену, чиме се свако мало хвале у тој странци. 

Колико је Бањалука бастион СНСД-а, утолико је Бијељина бастион СДС-а, чак и више, јер СДС никада није изгубио локалне изборе у Бијељини. Овога пута избори су посебно интересантни: на актуелног градоначелника Мићу Мићића, који се може слободно сматрати фаворитом, иде СДС-ов дисидент Златко Максимовић. Он је на општим изборима пре две године, као носилац листе СДС-а за Парламент РС, освојио велики број тзв. личних гласова(у БиХ су кандидатске листе отворене, прим.а.), а убрзо затим је иступио из посланичког клуба СДС-а, а онда и из странке. Питање је, међутим, да ли ће Максимовић сада успети да "отцепи" део широке базе СДС-ових гласова у своју корист, имајући у виду да је лично Додик пресудио да локални СНСД подржи Максимовића, а да не истиче свог кандидата. Другим речима, резутати избора у Бијељини показаће колико је СДС-оваца пре две године гласало за Максимовића због њега самог, а колико због привржености странци. Имајући у виду дводеценијску снагу СДС-а у Бијељини, Максимовић неће моћи много да рачуна на гласаче своје бивше странке. Мораће да се поузда у гласове странака коалиције која га подржава, а по резутатима избора видеће се колико је та подршка била искрена. 

Најнеизвеснија изборна трка за градоначелника биће у Требињу. Досадашњем градоначелнику Славку Вучуревићу(ПДП) којег подржава Савез за промене, "на црту" излази генерални секретар СНСД-а Лука Петровић. У СНСД-у су уверени да ће после четири године повратити градску управу у Требињу, а за Петровића су, чини се, мало више него на другим местима залегли и Додик и Влада РС и Електропивреда РС, чије је седиште у Требињу. За разлику од Бањалуке и Бијељине, овде је било доста међусобних оштрих оптужби, па и увреда. Међутим, за разлику од Петровића, Вучуревић нема подршку свих чланица СзП-а у Требињу: Чавићев НДП је чак јавно подржао Петровића, да би пре неки дан Чавић распустио свој требињски одбор. Питање је да ли ће већина грађана изборе доживети као борбу Вучуревића против "Додиковог кандидата"( како он то представља), или као гласање о поверењу у рад градске управе у протекле четири године (на чему инсистира Петровић) . У првом случају, Вучуревићу следи реизбор, док је у другој варијанти Петровић ближи победи.

Када је реч о осталим градовима у Српској, исход је мање-више познат. Све осим победе кандидата СНСД-а Зорана Стевановића у Зворнику и кандидата СДС-а Обрена Петровића у Добоју - било би равно чуду. У Приједору се може очекивати победа ДНС-овца Миленка Ђаковића, првог локалног сарадника Марка Павића, лидера ДНС-а и дугогодишњег градоначелника који је Приједор претворио у бастион ДНС-а. На подручју Источног Сарајева, које је једини град у којем се директно не бира градоначелник, очекује се победа СзП-а у већини од шест општина. Самим тим, у градској скупштини већину ће чинити одборници СзП-а, који затим бирају градоначелника, а он ће бити из СДС-а или ПДП-а.

Када је реч о већим општинама, СНСД-ова коалиција, рецимо, има предност у Новом Граду, Козарској Дубици, Лакташима, Мркоњић граду, као што, рецимо, СзП има предност у Градишци, Прњавору, Братунцу, Сокоцу. У већем делу преосталих општина водиће се мање-више неизвесна битка: тако је, на пример, у Вишеграду, Фочи, Дервенти.....Један од најзанимљивијих дуела водиће се у Теслићу, готово раван ономе у Требињу, јер су обе стране истакле јаке кандидате. СНСД-ову коалицију предводи министар здравства РС Драган Богданић, док је кандидат СзП-а Милан Миличевић, председник Главног одбора СДС-а.

С друге стране, Сребреница је посебна прича. Све српске странке стале су јединствено уз једног кандидата, Младена Грујичића, председника сребреничког удружења породица погинулих и несталих Срба. Грујичић је млад човек, нестраначка личност, са јасним ставовима о ратним страдањима и Срба и Бошњака на подручју Сребренице. За противника има Ћамила Дураковића, кандидата свих бошњачких странака. Дураковић је актуелни начелник општине, али га на том месту могу оставити само већи број тзв. гласова из иностранства. Бошњачке патије појачале су мобилизацију међу гласачима, јер су свесне да по први пут постоји шанса да за начелника општине буде изабран Србин. То су, поготово Дураковић, представили као највећу могућу опасност по Сребреницу, повремено се послуживши и блаћењем Грујичића, иако он то својим умереним иступима није нимало заслужио. Победа српског кандидата овога пута је знатно изгледнија него пре четири године, када је део српских гласова, потребних за победу, узео "независни кандидат" и "бизнисмен" Радојица Ратковац. Овогодишњи "независни кандидат" Десница Радивојевић из СДА повукао се убрзо након истицања кандидатуре, тако да више нема никаквих дилема међу сребреничким Србима и Бошњацима о томе за кога ће гласати. 

На гласање, ни у Сребреници ни другде у Српској, прошлонедељни референдум о Дану Републике неће имати превелик значај и тешко је рећи да ће се од референдума неко окористити. Исто тако, резултати локалних избора неће имати велики значај за парламентарне изборе кроз две године, изузев можда у Бањалуци, граду са убедљиво највише бирача. Уколико Чавић однесе победу, СзП би за две године у Бањалуци могао добити више гласова него до сада. Ако Радојичић победи, тај пут СзП-а биће много тежи. А Радојичић би могао избити у сам врх СНСД-а, где се не налази већ неко време. То би, истовремено, могао бити и највећи добитак и ризик за Додикову партију.