До виђења у Нишу, са новим датумом и именом?

По природи заната и тема којима се бавим, а то је новија историја Српске православне цркве, имам прилику да сретнем случајно или да се после договора састанем са појединим нашим архијерејима. Наравно, подразумева се на почетку поздрав који и приличи, као знак мог поштовања. Истовремено доживим од барем половине искрени поздрав који казује колико ме дотични архијереј познаје и поштује мој рад.

Препричавање детаља тих разговора није баш за широку читалачку публику јер би ми требало много простора да објасним појмове, садржај питања, одговоре и тако даље.

Да бих себе уверио да сам добро чуо, питао сам неколико теолога за разјашњење термина „митрополитански систем“. Уместо тога добио сам од једног кратко „Знаш оно о републичким цркавама“ од другог осмех уз коментар „Наиван си“!

Догодило се неколико пута да сам казао нешто више од уобичајеног с намером да чујем коментаре о истом догађају или податку. Уместо тога, доживео са оно, у стилу: „Немојте о томе више...! Нисте баш у праву! Не изгледа баш тако...

Недавно, на Богословском факултету, поводом прославе 200-годишњице Београдске богословије (узгред, коју је 1810. отворио раскалуђер Доситије Обрадовић), 90-годишњице обнављања Патријаршије и 90-годишњице Богословског факултета, један од архијереја је у свом говору поменуо потребу да се савремена Српска православна црква врати на такозвани метрополитански систем. Да бих себе уверио да сам добро чуо, питао сам неколико теолога за разјашњење термина „митрополитански систем“. Уместо тога добио сам од једног кратко „Знаш оно о републичким цркавама“ од другог осмех уз коментар „Наиван си“!

Пре неки дан случајно сретох једног архијереја, поразговарасмо и уобичајеним темама и почесмо о новостима у Цркви. Када сам запитао епископа како тумачи израз „Православна црква у Црној Гори“, додајући да ли је то можда део припремања том митрополитанског система, умешао се присутни свештеник и представио епископу своју супругу и децу. Као лепо васпитан, нисам прекидао кратак разговор и заборавих шта сам оно хтео да сазнам. Тако ми пропаде прилика да себи разјасним тај чудан појам.

Како је разговор „отишао“ другим током, чуо сам нешто што ме је и те како изненадило. Дознадох да је честитка патријарха Иринеја изречена уочи Грегоријанске нове године, коју је емитовао такозвани Јавни сервис илити Радио телевизија Србије, најобичнија монтажа. На моје питање зашто то није демантовано, чуо сам да оно не би имало никаквог ефекта.

Данима покушавам да дођем до те изјаве на интернет порталу Јавног сервиса али, авај!

Закључих да неко лаже. А не верујем да је то учинио епископ. Пре ће бити да је Јавни сервис.

Дознадох да је честитка патријарха Иринеја изречена уочи Грегоријанске нове године, коју је емитовао такозвани Јавни сервис илити Радио телевизија Србије, најобичнија монтажа. На моје питање зашто то није демантовано, чуо сам да оно не би имало никаквог ефекта.

Наши медијски и политички господари су већ у неколико прилика показали да су слуге Империје. Ево неколико „бисера“. Када је крајем прошлогодишњег јануара из Патријаршије саопштено име новог првосвештеника, Јавни сервис је то прокоментарисао да је то први демократски изабрани патријарх, да је то први патријарх Србије изабран после 5. октобра...

Прича о патријарховој честитци на Грегоријанску нову годину није нимало наивна. Наши господари ће нам ускоро сервирати причу како ће се наши приходи знатно повећали када пређемо да славимо Божић по Грегоријанском календару, јер би на стотине хиљада наших рођака долазило из иностранства на мали одмор од барем недељу дана. А када проведу толико дана у Србији, трошиће знатно више и имаћемо много боље економске прилике...

Случај епископа рашко-призренског Артемија Радосављевића је довољно познат да можемо да просуђујемо о многочему. Чак и да претпоставимо да се он опирао расрбљавању, односно грецизацији, Српске православне цркве, претераном екуменизму и другим новотаријама у богослужбеним радњама.

Како су мајстори из Империје сазнали да тај случај није уздрмао српски народ, дали су својим слугама а нашим господарима нове задатке.

Наши господари су већ у неколико прилика показали да су слуге Империје.

Сада можете поставити питање чему је све ово писање служило, јер, какве везе имају приватни разговори са архијерејима, митрополитански систем у Српској православној цркви, прелазак на Грегоријански календар, бивши епископ Артемије. Право да вам кажем, ни ја незнам.

Али, „јавља“ ми се нека чудна мисао да папу морамо да дочекамо 2013. у Нишу, по новом календару и без онога „Српска“!