Србија и Црна Гора | |||
Такозвани експерт о такозваним Србима |
среда, 21. мај 2008. | |
У тексту о црногорским предсједничким изборима („Српски одговор“), само узгред сам поменуо ранији коментар Бранимира Марковића („Задња рупа на диплама“), тачније речено детаљ који озбиљно доводи у сумњу начелну добронамјерност његових ставова. Наиме, овај коментатор је устврдио да су српске странке својим „карикатурално архаичним имиџом“ увелико допринијеле властитој гетоизацији. Мали проблем за Марковића је у томе што ова оцјена, иако распрострањена и привлачна, не одговара истини. Сви учесници на црногорским предсједничким изборима имали су готово идентичну кампању, осмишљену и реализовану уз помоћ сличних агенција, у шта се лако могао увјерити сваки посматрач. Истицање наводне српске „карикатуралне архаичности“, са тако погубним последицама, може бити само потпуно незнање или тенденциозна лаж. У новом јављању, међутим, коментатор иде даље. Његов тон је још надменији, препун несхватљивог омаловажавања. На више мјеста у тексту он предмет своје критике упорно именује као: „тзв. Србе у Црној Гори...“. Не знам ни ко је ни одакле је Бранимир Марковић, али знам да је овај начин ословљавања веома увредљив и примитиван - катастрофално полазиште за било какву расправу о националним правима. Што се тиче садржаја његових примједби, догодила се интересантна ствар. Марковић се окомио на проблематично „значење кључних речи – национална држава, матична нација, народ, етничка група и сл.“, које ја наводно произвољно користим у два кратка пасуса. Тиме се ваљда доказују општа инфериорност и конфузија Срба из Црне Горе („имамо посла са људима који нису способни ни да препознају проблем а камоли да га реше“) у стварима које се тичу њихове судбине . Притом, наш експерт није био у стању да препозна да су управо ти пасуси дословно цитирање Вила Кимлике, понуђени као мала илустрација начина на који се ови проблеми третирају у западном и источноевропском контексту. (Види: „Може ли се извозити либерални плурализам?“, Вил Кимплика и Магда Опалски, Београдски центар за људска права, Београд 2004.) Наравно, у теорији и пракси мањинских права данас постоје многи спорови и крупне разлике, али да се Кимлика прогласи сметењаком и незналицом, да се њему припише таква категоријална збрка - то се још није десило. Не могу са сигурношћу да претпоставим одакле долази баш оволико зле воље, па ћу поновити: вјероватно из потпуне безосјећајности за контекст и људе изложене опасној државној дискриминацији. |