Закључци са округлог стола "Удар на српске стратешке тачке, њихова одбрана или нестајање"

Српски национални форум одржао је 16. априла 2015. године, у Великом Ропотову, „округли сто“ о теми  „Удар на српске стратешке тачке, њихова одбрана или нестајање“. Расправи су присуствовали чланови СНФ и гости са централног и северног Косова, а највећи број учесника, био је управо из Косовског Поморавља.

Након уводне речи председника СНФ, у којој су одређене главне стратешке тачке Срба на КиМ  које су у овом тренутку нападнуте, уследила је дискусија и закључци o следећим кључним темама:

1. Притисак на преостало српско становништво кроз узурпацију имовине

Учесници су једногласни у мишљењуда је на делу институционализовани притисак тзв. Републике Косово на преостали српски народ са циљем да се оствари концепт потпуно етнички чистог албанског подручја као прве фазе у стварању јединствене албанске државе.

Тај концепт се тренутно спроводи кроз:

а) одузимање српских имања ради изградње инфраструктуре (ауто-пута Приштина-Тирана и Приштина-Скопље). Наиме, од како је почела изградња аутопута Приштина-Тирана и сада Приштина-Скопље, као и изградња друге инфраструктуре, приметан је упадљиви удар на имовину Срба, која се овом приликом конфискује-национализује без сагласности власника. Ово је нарочито приметно на потезу Косово Поље-Липљан и на делу Доња Брњица и Девет Југовића где Срби живе у релативно компактној националној средини, захваљујући чему су до сада опстајали. Атари искључиво српских села: Угљаре, Бресје, Преоце, Лепина, Скуланево, Радево... су брутално нападнути национализацијом њихових најплоднијих њива, а преостала имања постају предмет великих махинација купопродаје. Иако постоје пројекционо и материјално знатно повољнији услови за изградњу ауто пута другом трасом, приштинске власти су се ипак определиле за конфискацију српских имања, са очигледном намером да се преостали српски народ протера.

Када су већ власти у Београду егзалтирано најавиле да је изградња заједничког ауто-пута један од приоритета, то је била прилика да се услови Влада Косова и да се пут не гради по српским имањима. Но, власти Републике Србије то нису учиниле. Штавише, на жалбе Срба из ових села владиној Канцеларији за Косово и Метохију, сугерисано им је да треба да се обрате суду (ваљда косовском), што је „јалов посао“ у стилу „кадија те тужи, кадија ти суди“. 

С тим у вези скрећемо пажњу да власти у Приштини намеравају да део овог ауто-пута, уместо преко Мердара, усмере преко Качикола на Медвеђу и споје са Коридором 10 код Лесковца, чиме би заокружили концепт великоалбанског инфраструктурног пројекта и на тај начин и ауто-путем заокружили зацртану „Велику Албанију“. Још има могућности да се ова траса усмери преко Мердара ка Прокупљу и даље до Ниша.

б) Урбанизација делова око српских села на централном Косову опасно прети да ускоро чак и српска села која су до недавно била убедљиво већински српска то надаље не буду. Реална је опасност да на следећим изборима већина гласача не буду Срби, што ће се катастрофално одразити на етничку слику централног Косова. Не види се адекватна реакција како државе, тако ни локалних власти да до тога не дође.

в) Поједине српске средине, као што је то општина Ново Брдо на пример, изложене су депопулацији јер се знатан део становништва раселио због притисака и бесперспективности. Стога је врло изражена продаја пољопривредног земљишта и шума по нереално ниским ценама. Постоји реална опасност да се веза српских села из централног Косова и Поморавља која је увек постојала прекине, и на тај начин додатно отежа положај Срба у тим крајевима.

г)  СНФ је обавештен од Срба из многих крајева КиМ да су локалне власти почеле да шаљу пореске пријаве избеглим Србима, који 16 година нису имали приступа својој имовини (куће, њиве, шуме, локали), са захтевом да се намире порези за све време док нису могли да користе своју имовину, што је један вид ругања судбинама избеглица. Ако Срби тај „дуг“ не намире, а што многи неће моћи, прети им конфискација имовине. О овоме се власт у Србији још није огласила. А не зна се ни да ли ће.

2. „Пацификација“ севера Косова

Север Косова, који је од 1999. до данас био ослонац читавом преосталом српском становништву, убрзано се урушава. Након бриселских договора, власт на северу прелази корак по корак у руке Приштине, чиме се опасно компликује његов положај, као и положај Срба и њихових институција.

Формирање суда у Косовској Митровици под судском влашћу Приштине, уз претходно интегрисање полиције створило је предуслове за гашење и других институција, а пре свега здравствених и школских, као и Универзитета. Овај тренд додатно може да искомпликује положај Срба, а не види се ни адекватна реакција државе да се то не деси.

2. "Приватизација“ скијашког центра Брезовица

Несхватљиво индолентан однос Републике Србије према дугогодишњој пракси Приштине да приватизује државна и јавна предузећа иако је власник тих предузећа  управо држава Србија или пак акционари чије је седиште у Србији ван Косова и Метохије, довела је и  до најновијег недопустивог потеза да се изврши приватизација скијашког центра Брезовица, и то по моделу „давања у закуп на 99 година“. Србија је, допуштајући ову „приватизацију“, директно одговорна за последице које ће настати по српски народ у Сиринићкој жупи, која већ 16 година одолева различитим притисцима, али ни изблиза тако јаким какви ће настати након ове приватизације. Наиме, нови „власник“ или „корисник“ добијана поклон преко 3.000 хектара земљишта и шума у  власништву Срба, као и српских предузећа Инекс и Србијашуме.

И то није најгоре. Нови „власник“ најављује запошљавање преко 3.000 радника (не треба ваљда напомињати да ће то бити највећим делом Албанци), чиме ће се врло брзо пореметити етничка слика Сиринићке жупе, на штету Срба.

3. „Приватизација“ Трепче

Трепча, као један од најзначајнијих природних и индустријских ресурса на Балкану, је још једна од стратешких тачака на удару. Иако је већи део Трепче, онај јужно од Ибра, већ узурпиран, реална опасност се надвила над овај индустријски комплекс, а самим тим и над Србију и српски народ који гравитира северу Косова. Иако се ради о већински акционарском капиталу потура се податак да је Трепча на волшебан начин, у власништву државе Србије, чиме се Приштини дају адути да изврши поменуту приватизацију. Уколико власти Србије не предузму енергичније мере, постоји оправдана бојазан да ће косовске власти преузети Трепчу и на тај начин нанети несагледиву штету српском народу на северу Косова, а држави Србији велику економску штету.

4. Језеро Газиводе

У склопу тзв. преговора о енергетици, спрема се још један удар који се у овом тренутку чини неодбрањивим, на стратешку тачку Ибарски Колашин, и капитални објекат који се у њој налази - хидроакумулацију Газиводе. Преузимањем ове тачке од стране Приштине, Србима се избија из руку капитални привредни и стратешки објекат. Локално српско становништво се још увек живо сећа насилног одузимања имања ради подизања акумулације, чиме јеје изазван егзодус половине становништва. Предајом Газивода, доћи ће до новог егзодуса и до укидања какве-такве енергетске независности севера Косова, као још једне стратешке тачке опстанка Срба.  

5.  Школство и здравство

Након укидања полиције, судства и других државних институција, врло вероватно ће бити напада и на школство и здравство, као стратешке тачке по опстанак Срба. То се мора по сваку цену спречити. Нарочито је важно да држава Србија помогне у одбрани Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, као једног капиталног едукационог и научног центра.

У случају да Приштина преузме ингеренције над Универзитетом, доћи ће до рапидног урушавања школског система, подстицања исељавања пре свега младих људи, и коначног укидања био какве перспективе за српски народ на КиМ. До сличних, ако не и горих последица довеле би промене у здравственом систему.

6. Притисак кроз институције

Код српског народа постоји бојазан да ће након оснивања Суда за ратне злочине за неделе која су чинили албански екстремисти, доћи до злоупотреба те институције и она преусмери ка Србима. Ово се нарочито односи на припреме такозваних јавних и тајних оптужница. Најаву ове непожељне појаве Срби виде кроз случај Ђаковице, где су за једним бројем људи расписане потернице, а један број потерница је у најави.

Овај притисак кроз тзв. „тајне оптужнице“ је већ виђен у Хрватској и  циљ таквог начина прогона је да се нико не осећа безбедним, и да се обесхрабри било какав облик повратка. Може се очекивати да ће се са приближавањем оснивања Суда за ратне злочине ова врста институционализованог притиска на Србе интензивирати.  

________________________________________

Све у свему, СНФ оцењује да је након почетка  бриселских преговора између Републике Србије и „Републике Косова“ под патронатом ЕУ и спровођења одређених договорених решења дошло до погоршања положаја Срба на КиМ, до престанка икакавог говора о одрживом повратку расељених и до губитка извесности за будућност Срба преосталих на косову и Метохији.

СНФ апелује на државне органе да учине све што је у њиховој моћи како би се ова ерозија државности Србије на КиМ прекинула, како би се омогућио одржив опстанак преосталих Срба и повратак више од 250.000 расељених.