Isus iz Nazareta, čije telesno rođenje proslavljamo i ovog Božića, kao čovek je začet po Svetom Duhu. Njegovom stvaralačkom silinom i čistom voljom, i odzivom Device iz Nazareta, rađa se apsolutna novost. 

Već nedeljama Banjaluku i Republiku Srpsku potresa "afera Dragićević". Smrt jednog banjalučkog mladića od početnog šoka, tuge i pijeteta njegove porodice i prijatelja prerasla je u slučaj koji doslovno trese temelje ne samo aktuelne vlasti, nego potencijalno i same RS. Čak i onim bolje upućenim, teško je da se razaberu i snađu u šumi raznoraznih interpretacija, glasina, istina i poluistina koje se pletu povodom ovog slučaja

Budući zadatak vlasti: pod hitno pokušati naći još mekši vrh SPC od postojećeg, jer ma u koju od verzija (ne)autentičnosti pisma poverovali – jasno je da je za Crkvu granica koju ne mogu preći i dalje granica između delova Srbije, makar se i sto puta zvala „intergrisani prelaz“.

Brisanje Nemanjinog grada i podataka o njegovom rodnom mestu predstavlja nasušnu potrebu savremenih istorijskih falsifikatora kako bi lakše dokazivali svoje teze o Stefanu Nemanji kao „okupatoru Zete“ i Svetom Savi kao „verskom fanatiku koji je na silu opravoslavio okupirani zetski prostor“.

 Spomenik je postavljen tako da knez zakrivljenim prstom pokazuje, barem po autorima ove umotvorine, prema Gazimestanu. Komšije to tumače da nam Lazar pokazuje prema Prištini, poručujući gde nam je glavni grad. Meni lino izgleda da pokazuje na obližnju poslastičarnicu i ko da kaže: „E tu je najbolja boza“!.

Sva događanja, braćo i sestre, od nastanka sveta i veka, vrhune i dobijaju svoj večni smisao i punoću u ovom događaju nad događajima, prazniku nad praznicima - u Vaskrsenju Hrista Boga našega.

U Crnoj Gori nikada nije došlo do (izborne) smene vlasti. Da bi jedan poredak bio demokratičan, mora se dogoditi i da izbore izgubi onaj ko ima svu izvršnu vlast, prinudu sile, državne medije, fiskalnu politiku u svojim rukama.

 Zato nikakav spomenik Caru Lazaru ne može da sakrije izdaju Aleksandra Vučića na Kosovu i Metohiji i primerenije bi bilo da isti podignu spomenik Vuku Brankoviću imajući u vidu da im je nacionalna politika ista. Vlast u Beogradu takvu politiku naziva mudrom, a običan narod izdajom.

Šta gledalac saznaje iz filmskog opisa? Da su žrtve bili Jevreji i Romi a zločinci ustaše, nacisti i Srbi. Ovakav raspored ne odgovara istorijskim činjenicama jer su Srbi izbačeni iz žrtava i preneti među zločince.

Patriotizam se ogleda u očuvanju ekonomske i svake druge supstance svoje zemlje, a ne ispraznim i patetičnim držanjem ruke „na srcu“, uz intonaciju nacionalne himne. Jeftini peformans i simulakrum za lakovjerne pod radnim naslovom "Komercijalni patriotizam".