O sekularizmu i pravoj meri odnosa države sa verskim zajednicama, nemaju samo oni koji ne veruju pravo da govore. Svojim „nejavljanjem“ povodom kanonske posete dr Pajtić Bojana crkvi u Srbobranu, ja udruženje građana „Ateisti Srbije“ od danas krstim sa „selektivni sekularisti“.

Zašto je crnogorska vlast donela odluku o priznanju nezavisnosti Kosova, znajući da će ona poremetiti odnose sa Srbijom, ali i dodatno produbiti podele u tek nedavno osamostaljenoj državi.

Kod preostalih Srba na KiM, kao i kod onih koji su odatle proterani, toga nema. Nema nikakvog pokušaja inicijative koju bi neko prihvatio. Kao da su se pomirili sa sudbinom ili bolje reći kao da im je svejedno. To liči na osobu koja je mnogo prepatila, koja je do smrti pretučena, pa se pomirila sa bilo kakvim ishodom, makar on bio i smrtni.

Zauzimanje bilo kakvog stava po pitanju Srebrenice uopšte nije u delokrugu odgovornosti Evropske unije ili njenih organa. Briga o „prekrajanju istorije“ bila bi pohvalna da se radi o iskrenoj posvećenosti utvrđivanju činjenica.

Skoro sve reklame na firmama, kafićima, buticima i sličnim radnjama ispisane su na hrvatskoj latinici. Preko radio-stanica se uglavnom emituje „glazba“ hrvatskih „glazbenika“. I novi crnogorski muzički festivali se organizuju po uzoru na one u Hrvatskoj.

Proglašenjem Aleksandra Vulina za počasnog građanina, prekršili ste pozitivne zakonske propise R. Srbije, kojim su regulisane ingerencije privremenog organa i na taj način lične i partijske interese stavili ispred državnih i nacionalnih.

Naše države rade protiv nas. One su, nažalost, sve manje države, a sve više obične vazalne teritorije. To je jedan projekat, mnogo širi od naših zemalja, to je jedan opasan projekat, globalnih razmera, koji hoće da uguši narode, koji hoće da smrvi i u zemlju ukopa sve vrednosti hrišćanske civilizacije.

Nakon svih loših vesti o GMO, naučnici iz nekoliko svetskih laboratorija su nas ovog proleća obradovali i vešću da će uskoro biti u stanju da proizvedu veštačke kobasice i hamburger. Znači, za par godina imaćemo roštiljade sa veštačkim, laboratorijskim mesom iz epruvete.

Postavlja se pitanje, da li je hipodrom sveto tlo? Zašto bi neko vršio misu na hipodromu, a ne u hramu, naročito kad postoje hramovi? Da li po istom načelu može da se služi misa i po plažama, javnim kućama ili deponijama? Koja je onda svrha hramova?