Crna Gora je jedina evropska država u kojoj do smene vlasti nije došlo ni na jednim izborima održanim u minule dve „višestranačke“ decenije. Preciznije, u Crnoj Gori nikada nije ni došlo do smene vlasti na izborima.

Dominiraće obrazloženje kako stanje na terenu pokazuje da narod više voli latinicu, kako je ona u EU dominantna i sl., isto kao što će se reći da je na Kosovu takvo i takvo faktičko stanje, tako da je postojeći Ustav prevaziđen i da se mora menjati. 

Nezdravo je kolektivnu samoidentifikaciju graditi na mržnji prema drugom, a opasno, dugoročno posmatrano, zasnivati je na lažima i poluistinama. Problemi će im samo rasti, pozlata će se kruniti sve dok se ne pojavi ogoljena istina.

Sve što se trenutno dešava u crnogorskoj opoziciji, biće još jedno presipanje iz šupljeg u prazno, ako lideri opozicije ne shvate neophodnost mijenjanja metoda političke borbe i prepoznavanja stvarnih prioriteta. I ako ne pokažu stvarnu želju da preuzmu odgovornost.

Šiptari vrlo često koriste decu za provokacije i izazivanje nemira. Činjenica da ne samo da su išli u severni deo Kosovske Mitrovice već su se usudili da skidaju srpske zastave duž puta Kosovska Mitrovica-Zvečan, govori da su imali podršku za to ili su nekako prevareni.

U  koje god evropsko letovalište da odete, srešćete voma često mlade ljude sa svih strana koji nose majice sa simbolima zemlje iz koje dolaze: France, Scotland,  Russia, Lithuania… ali ćete se teško odlučiti da nosite majicu na kojoj će pisati Serbia. Zašto? Zato što time legitimišete sebe kao metu.

Suština nije u ustavno-pravnom statusu nego u pravima Srba. Tražimo, dakle, da se građanske stranke, ukoliko hoće srpske glasove, za prava Srba bore kao za građanska prava, a nacionalne za ista ta prava kao za nacionalna prava. One nama prava – mi njima glasove.

Ukidanjem institucija Republike Srbije, koje su bile jedina garancija ostanka i opstanka srpskog naroda na KiM, aktuelna vlast ukida državu Srbiju i direktno učestvuje u stvaranju nezavisne države Kosovo.

Podržavam zahtev gospođe Biserko da se kriminalizuje "poricanje genocida". Na taj način, ja ću postati prvi američki građanin u koncentracionom logoru Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Nisu li možda Đukanović i general Kapičić arhetipska „čudovišta“ rođena u našoj odrođenoj i zalutaloj kolektivnoj svjesti, sklonoj sumnjivom avanturizmu i samoistrebljenju? Nekad Kapičić, danas Đukanović.