Ivan Zvonimir - Čičak ocenio je da su tvrdnje predsednika Međunarodne komisije za istinu o Jasenovcu Srboljuba Živanovića "plod bolesne zlonamjerne mržnje".

 Proglašenje Republike Srpske 9. januara 1992. bilo je zakonski i demokratski odgovor Srba na razbijanje SR BiH od strane muslimanskih i hrvatskih predstavnika 15. oktobra 1991.

Napad nemačkih kopnenih snaga sa severa izvršila je Druga armija iz dva pravca, iz Austrije i Mađarske. Kako Druga armija na dan napada još nije bila u punom sastavu invaziju je pokrenuo 46. oklopni korpus severozapadno od Beograda. Odbranu na ovom sektoru držale su jedinice sa vojnicima hrvatske nacionalnosti.

Pojam „arhiepiskop“ asocira na Svetog Savu, na prvog poglavara autokefalne Crkve, i Pećku patrijaršiju. Zato patrijarh srpski nosi u svojoj tituli i „arhiepiskop pećki“.Posle uzdizanja na viši nivo , nestalo je za svagda titula arhiepiskopa u srpskoj Crkvi osim kao uspomena u tituli poglavara Srpske pravoslavne crkve

 Stoga zaključujem da niti su postojale, niti postoje "realne mogućnosti" da se putem veta u Predsedništvu BiH i odbacivanjem u NS RS, učini ono što EV meni spočitava da sam "prevideo": niko od vodećih srpskih političara na to nije bio ni ranije spreman, niti je sada spreman.

Zaista, bio je to težak i dug put, za sve, i za Srbe i za Albance, i kada je delovalo da su sve završili, kad im je NATO pritekao u pomoć, dobili su samo rezoluciju 1244. Kažem samo, jer trebalo je još 14 godina tražiti ko će od Srba staviti paraf, jer znali su i oni, a i njihovi saveznici, dok mi ne priznamo da je oteto legalno.

Nije vredelo ni što su srpski političari isticali da je Dejtonskim sporazumom predviđeno da mandat stranih sudija u Ustavnom sudu BiH traje pet godina, a da se nakon toga donese zakon koji će odrediti novi način izbora sudija. S druge strane, iako i sami povezuju postojanje Ustavnog suda BiH sa Dejtonskim sporazumom, bošnjački političari nikako "ne vide" da se taj sporazum krši ostankom stranih sudija u sudu i više od dvadeset godina kasnije

Situacija je vrlo jasna, za one koji žele da je vide, a ona govori da sadašnji režim na sve načine želi da nas ubedi da uspešno rešavaju istorijsko pitanje najjužnije srpske pokrajine. Njihov plan, koji putem medija sa nacionalnom frekvencijom sprovode govori o tome da se bore za, kako oni kažu, sever Kosova i opštine koje su najbliže Srbiji.

Od pada Miloševića, sve su vlade u Srbiji bile u službi Zapada, posebno SAD. Sve su znale da će Albanci Kosovo proglasiti nezavisnom državom i sve su radile na tome da se to ostvari, mada su u javnosti govorile suprotno. One su, dakle, svjesno obogaljile vlastitu državu u ime „ulaska u Evropu“