Иако се одмах после избора чинило да, упркос својој и победи својих кандидата Жељке Цвијановић и Милорада Додика, Савез независних социјалдемократа(СНСД), неће тако лако формирати нову Владу Републике Српске(РС), ситуација се месец дана касније великим делом изменила у корист СНСД-а и председника те странке Милорада Додика. До измена је дошло услед слабости у супарничким редовима, те Додиковом вештином да слабости супарника окрене у своју корист

Главна мета аустроугарских и азијских мултикултуралиста, чанковаца, чедера, Пајтића и хиљада политичких паразита у Новом Саду је српска држава.

Рупа је попуњена. На овакав начин, доказује се да се, поред Сребренице, геноцид догодио и у Жепи. По истој логици, да су српске снаге у Сребреници успеле да заробе и  ликвидирају Насера Орића, и то би само по себи представљало чин геноцида, без потребе да се монтирају додатни докази.

Владајућем блоку у супротставила се, по готово свим параметрима, стара опозиција. У предизборном периоду, СЗП није ни покушао да, повлачећи конце из позадине, уобличи другу опозициону колону, која би могла да уђе у бирачко тијело троугла СНСД – СП – ДНС

Креатори садржаја на интернет порталима који се залажу за “преиспитивање” статуса Војводине у Србији парадоксално и помало иронично настоје да укажу на некакве “историјске традиције” и наводни непрекидни континуитет Војводине као политичког ентитета.

Власти косовских Албанаца заслужују посебан помен, будући да су етничко чишћење спровели у најекстремнијој форми – потпуно су се ријешили српског и ромског живља. Древни косовски православни хришћански манастири су сада скоро једини остаци некада славног неалбанског живља.

Након општих избора, 7. октобра, унутар два блока у Републици Српској доминирају различите емоције, с којима њихови кључни, али и просјечни актери дочекују финиш ове сезоне, обиљежене одмјеравањем снага на гласачким мјестима.

Објаснивши природу дугог сукоба премијера Пашића и Аписа, нагласио сам да је Србији требало бар две деценије мира да би апсорбовала нове области ослобођене у балканским ратовима, као и да осим планираног уједињења у реалну унију са Црном Гором, у лето 1914, није било никаквих других политичких планова.

Србија се налази на европском путу, Србија жели да сарађује са свим народима и државама у региону, Србија је прихватила и испуњава све своје међународне обавезе, Србија води дијалог са Приштином под окриљем ЕУ, и једино што Србија тражи јесте правда. Ништа више и ништа мање.

Иако још нису избројани сви гласови са општих избора у БиХ, резултати у Републици Српској су углавном извесни, мада не и сасвим очекивани, ако је судити по ономе што су кључни актери прижељкивали уочи избора.