Наша правна наука и струка до сада је мало, боље рећи готово ништа, учинила да домаћој јавности објасни суштину противправности којима су прибјегавали тужилац и судећа вијећа Трибунала у Хагу у бројним предметима против лица српске националности, па тако и у предмету против др Радована Караџића, како би их осудили.

Славље Ускрса нам, наиме, говори да је Исус из Назарета, дакле и Бог и Човек, својом јединственом муком, смрћу и ускрснућем човечанству отворио и прозоре и врата! Он нам је учинио доступном бесконачност стварности!

Tешко је данас наћи на једвите јаде описмењеног Црногорца који није оран да своју способност вербалног изражавања широкогрудо стави на располагање лично држави, са уверењем да то неће проћи без озбиљних последица...

 Српске судије на Косову и Метохији које одбију да буду део сепаратистичког правосуђа Приштине остаће без посла. Слично се догодило и са више од 1000 припадника МУП-а Републике Србије који и дан-данас после пет година своју правду потражују по судовима. 

Човека је просто стид да је грађанин такве државе, где се америчкој амбасади додељује земљиште на најелитнијем месту у главном граду Србије, на Дедињу. Реч је о држави која нас је не само бомбардовала пуних 78 дана, већ која нам је одузела најбољи део наше територије и која нам је и данас, године 2014, најнемилосрдији непријатељ.

Да ли смо ми Црногорци данас синоним за страшила, паклене трговце дроге, безосјећајне сурове убице од којих се плаше и страхују не дјеца, него и свемоћни државни функционери околних држава?

И док смо били у стању да сами себи прописујемо шта је нормално, а шта није, били смо у стању и да напредујемо, да растемо, да се развијамо. И ако хоћемо опет да будемо неко и нешто, прво што треба да урадимо јесте да одбацимо сваки диктат нормалности који нам се намеће са стране. И да се не осврћемо на оне који мисле да нисмо нормални.

Системи власти у читавом данашњем свету веома су слични: парламентарне демократије са мање или више наглашеном улогом председника. Уз њих су мултинационалне компаније и медијски конгломерати који конструишу стварност.

Република Српска би, због упорног и континуираног непријатељства према њеном имену, а тиме и према самој њеној егзистенцији, требало што хитније да заштити свој назив нормама свог Кривичног законика, као што тим истим нормама треба да заштити и своје уставне надлежности од њиховог неовлашћеног преношења

Питам се ко ли је успоставио ове нове критеријуме за рад у министаству спољних послова? Да те напрасно нове критеријуме за избор идеалних кандидаткиња за српску дипломатију није дао неко ко је због истих тих нових високих стандарда отпустио и сопствену жену.