Куда иде Србија | |||
Заљубимо се у Светог Трифуна! |
![]() |
![]() |
![]() |
четвртак, 13. фебруар 2014. | |
Иако је епископ Валентин рођен у Риму у 3. веку, где је и погубљен, за свеца је проглашен много касније, а црквени празник њему у част уведен је тек у 15. веку. Обележава се као Дан заљубљених, јер је наводно пред смрт послао љубавно писмо својој вољеној. Најпре је слављен у католичкој Западној Европи, а касније се са освајањима нових територија и покрштавањем домородаца преселио и на друге континенте – Северну и Јужну Америку, Африку и Аустралију. Данас је попримио глобалне размере и одлично се уклопио у стратегију потрошачког друштва, јер се због њега и око њега обрће велики новац. На неки начин је то увод у други интернационални празник - Дан жена када се широм света приносе жртве савременом богу – тржишту. Интересантно је да се и Трифун такође родио и живео у 3. веку. Био је истеривач злих духова и исцелитељ. Доведен је у Рим да излечи императорову ћерку, у чему је успео и због тога био богато награђен. Погубљен је када је откривено да проповеда хришћанство. Свети Трифун се код Срба православних хришћана сматра заштитником винове лозе, виноградара и вина, па га отуда славе одгајивачи винове лозе, произвођачи вина и угоститељи. На тај дан се улази у винограде и орезују чокоти лозе и заливају вином у уверењу да ће се тако пробудити из зимског сна и опоравити на пролеће да би на јесен донели добар род. Ако на Трифундан падну киша или снег, година ће бити родна, а уколико буде ведро време, биће сушна и слабог рода. Користим прилику да честитам празник свим узгајивачима винове лозе и произвођачима вина широм Србије. Посебно онима у Великој Хочи код Ораховца у Метохији. Ту су се виногради подизали још у 12. веку захваљујући погодном тлу и довољном броју сунчаних дана. И током вишевековне турске владавине овим просторима Србима је било дозвољено да наставе са гајењем винове лозе и производњом вина. У подрумима винарије „Орвин“ у Ораховцу се производило квалитетно црно вино (pinot noir), које је под називом „Amselfelder“ освојило свет, а само у Немачку је извезено 40 милиона литара годишње. Данас се производи много мање, јер је Ораховац српска енклава у непријатељском шиптарском окружењу и нема финансијске подршке ниоткуда. Упркос свему, пре свега царинарници на граници са „Републиком Косово“, коју наши преговарачи никада неће признати да су признали, вина из подрума породица Галић, Антић, Петровић и Кујунџић и братства манастира Високи Дечани некако стижу до љубитеља вина у крњој Србији која жури ка Европској унији. Вино и Косово су иначе уткани у српско историјско памћење. У својој клетви пред бој на Косову цар Лазар поручује: „Ко је Србин и српскога рода, Косовка девојка тражећи свог драгог на бојишту, рањене јунаке је „залагала љебом бијелијем и појила вином црвенијем“. Љубомир Симовић у својој песми „Ругалица вину“, између осталог, каже: „Па зар овим вином да се посвете Дечани? Овим би се и але и гује плашиле! Па зар си ово пио, Стеване Првовенчани? Зар ово, деспоте Угљеша? Ово, краљу Вукашине? Пијем па разумем Краљевића Марка Што пола пије, а пола Шарцу даје! Ако смо ово пред Косово пили, Како смо могли – добро смо и прошли!“ Ни данас у Србији не оскудевамо у пићу богова међу актуелном политичком елитом. Један од ранијих председника владе јефтиним, зли гласови кажу бесповратним, кредитом је засадио велики виноград, а будући премијер поседује породични подрум богат архивским винима из целог света. "Ко има добро вино, има доброг пријатеља“ - гласи дивна португалска изрека. Наздравимо овом приликом и Петеру Хандкеу, аустријском књижевнику, великом пријатељу Србије и Срба и дародавцу оним преосталим у Великој Хочи и Ораховцу. Живели! Срећно! П.С.: Промена свести у Срба прилично је одмакла. То се нарочито односи на прихватање неких евроунијатских друштвених празника, посебно код младих. Тако смо 2. фебруара ове године у нашем главном граду обележили „дане мрмота“, који ће нам ускоро заменити временске прогнозе Хидрометеоролошког завода. Светог Патрика, 17. марта, већ славимо неколико година, а ове у „Комбанк арени“ са групом „Lord of the dance“. Једва чекам да 31. октобра ове године опет уместо Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетинског прославимо евроатлантски празник Ноћ вештица (Halloween). In God we trust! |