Косово – место где је Александар Вучић добио „најскупље" и "најјефтиније" гласове

И ове године је било неизвесно да ли ће и на који начин бити одржани избори за председника Србије и на територији Косова. Иако је Уставни суд Србије 2014. године донео одлуку да досадашњи начин утврђивања резултата гласања на Косову за изборе у Србији није био у складу са законом поступило се по истом моделу организовања избора. Мисија ОЕБС је надгледала изборни процес а након затварања бирачких места су листићи транспортовани у Рашку и Врање где је организовано бројање гласова.

Новинари Инсајдера су поставили питање Уставном суду Србије о регуларности изборног процеса на Косову али је одговор био да се поменута одлука односи на изборе од 2014. године, те да она нема правне последице за наредне изборне процесе. Подсећања ради, Уставном суду је требало читаве две године да донесе одлуку која се односи на начин бројања гласова из 2014. године. Дакле, правно дејство није било могуће ни за процес за који је одлука донета. Проверени модел, који оставља сумњу у регуларност бројања гласова, је ипак примењен и овога пута а најпопуларнија реченица која се могла чути од грађана била је – “није важно ко гласа већ ко броји гласове”.

Феномен колективног гласања

Још увек нема прецизних података колико гласова је новоизабрани председник Србије добио на Косову али владајућа Српска напредна странка говори о чак 80 процената. Видећемо који ће бити коначан збир али ни ова цифра не би требало да изненађује, ако узмемо у обзир околности у којима, пре свега Срби са Косова, учествују у процесу пре и после избора. Наиме, током предизборне кампање, аутобуси са људима са Косова су кружили Србијом и попуњавали број на већини митинга председничког кандидата Александра Вучића. Углавном се ради о запосленима у институцијама Србије које функционишу на Косову али још већа иронија је у томе да су му “подршку” дали и они који су након Бриселског споразума интегрисани у институције Косова.

Још једна занимљива ствар се десила на Косову – феномен колективног гласања. На челу са својим директорима, челницима Српске напредне странке на Косову, запослени у јавним предузећима су у колонама ишли на гласање. Можемо само да нагађамо који број су могли заокружити иза гласачке кутије у таквим околностима.

Александру Вучићу су важни гласови Срба са Косова, не зато што 105 хиљада људи може одлучити коначан резултат, већ зато што му је неопходан доказ да има подршку за своју политику према Косову. И поред свих околности није непознато и ново да се Срби са Косова конформистички понашају у односу на власт у Београду, виђали смо то и у не тако давној прошлости.

Али гласови које је Александар Вучић добио од Срба са Косова (уколико је до њих дошло на легалан начин) су најскупљи и најјефтинији у исто време. Најскупљи јер нису подршка Бриселском споразуму и политици према Косову, већ говоре да Срби са Косова не желе да изгубе везу са Србијом, која је све тања након Бриселског споразума. Из истог разлога су и најјефтинији – најлакше је уценити онога ко има мало да може остати и без тога.

У Бриселу ћемо ускоро гледати Александра Вучића и Хашима Тачија

Када су се након афере воз, на преговорима у Бриселу, поред Исе Мустафе и Александра Вучића, са Могеринијевом сликали косовски и српски председници, Хашим Тачи и Томислав Николић, није требало много знања и политичке анализе да се предвиде планови тадашњег и још увек актуелног премијера и новог председника Србије.

То што је рекао да му не пада на памет да се кандидује за председника није прва неистина коју је изрекао али је последња у коју би се могло поверовати. И ето десило се. Србија је добила новог председника који ће са ове позиције, осим свих осталих надлежности које сам себи буде давао, водити и дијалог о судбини Косова. Једноставно речено, у Бриселу ће се убудуће разговарати на највишем политичком нивоу – преговараће Александар Вучић и Хашим Тачи.

Јачање функције председника је успело и Борису Тадићу зашто не би то урадио И човек који је већ доказао да жели сву моћ у својим рукама, у чему неће изостати ни питање Косова и судбина оних чије гласове је тамо добио.

С обзиром на то да се ради о лицу које нам је већ познато и које себе представља као лидер помирења у региону, а заправо је неко ко ствара кризе како би их после решавао и излазио као херој из сваке ситуације, нешто слично можемо очекивати и у наредним годинама његовог владања.