Неоснован је страх од могућности да се хашка „истина“ о скоријој регионалној прошлости, поготово након ових најновијих пресуда Трибунала, временом наметне као званична и обавезујућа, што је био кључни, иако никада јавно декларисани његов циљ.

Иако се одмах после избора чинило да, упркос својој и победи својих кандидата Жељке Цвијановић и Милорада Додика, Савез независних социјалдемократа(СНСД), неће тако лако формирати нову Владу Републике Српске(РС), ситуација се месец дана касније великим делом изменила у корист СНСД-а и председника те странке Милорада Додика. До измена је дошло услед слабости у супарничким редовима, те Додиковом вештином да слабости супарника окрене у своју корист

Креатори садржаја на интернет порталима који се залажу за “преиспитивање” статуса Војводине у Србији парадоксално и помало иронично настоје да укажу на некакве “историјске традиције” и наводни непрекидни континуитет Војводине као политичког ентитета.

Због тога је СФРЈ била држава на пола, не зато што је заостала у неком развоју ка целини, него зато што је замишљена накарадно. А све из политичког страха и несигурности. Каква је држава била, тако је и брањена, на пола. Милошевићев рат био је типичан пример рата ,,на пола''.

Владајућем блоку у супротставила се, по готово свим параметрима, стара опозиција. У предизборном периоду, СЗП није ни покушао да, повлачећи конце из позадине, уобличи другу опозициону колону, која би могла да уђе у бирачко тијело троугла СНСД – СП – ДНС

Објаснивши природу дугог сукоба премијера Пашића и Аписа, нагласио сам да је Србији требало бар две деценије мира да би апсорбовала нове области ослобођене у балканским ратовима, као и да осим планираног уједињења у реалну унију са Црном Гором, у лето 1914, није било никаквих других политичких планова.

Ниво правдољубивости који је исказан поводом пресуде Готовини и Маркачу није показан у случају Слободана Милошевића, који је пре свега из унутарполитичких разлога незаконито испоручен Хашком трибуналу.

Након општих избора, 7. октобра, унутар два блока у Републици Српској доминирају различите емоције, с којима њихови кључни, али и просјечни актери дочекују финиш ове сезоне, обиљежене одмјеравањем снага на гласачким мјестима.

Све говори да су се радници АС-а отргли контроли. Требало је као колеге из ФАП-а да склоне блокаду кад је Вучић то затражио. Тад би их он примио, дао неку цркавицу и поменуо на телевизији. Пошто су му забили нож у сујету, љубазно их је оставио до седнице Владе почетком децембра.

Још један од важних механизама који оставља простор за уплив политике је чињеница да Трибунал нема надзор легислатора или неког спољног тела као што има било који нормалан суд. Осим годишњег извештаја о раду који се упућује Савету безбедности Трибунал апсолутно ником не полаже рачуне.