Не чуди јер је понашања СПЦ дио кампање пред попис у Црној Гори, када треба спасити "што се спасити може" од агресије "антисрпских структура у овој држави" пред попис становништва.

 Народна скупштина усвојила је на посебној сједници Информацију о неуставној трансформацији дејтонске структуре БиХ и утицају на положај и права Републике Српске. Усвојено је 20 закључака које је предложила владајућа већина.

Окупацијом NATO-а окупирано је Косово и Метохија, господо, и наше власти ове унесрећене Србије својим оваквим „преговорима и разговорима и договорима“ у Бриселу само ће постићи да ту окупацију легализују.

Разговарали и неколико дана се, заправо дружили, у кући Јованке Чолак-Килари, у Зрењанину, па сам сад одлучио да ту Јокину исповест преточим у засад, само необјављени рукопис књиге “ШТА МИ ЈЕ ПРИЧАЛА ЈОВАНКА БРОЗ”.

Заменик државног секретара Строуб Талбот тврдио је и у разговорима са Бергером и Олбрајтовом: „Ако је реч о избору између тога да заузмемо Косово и тога да прођемо целим путем до Београда, ја сам за ово друго: хајде да једном завршимо с тим и да се дочепамо тог кучкиног сина”.

Ако имамо у виду двојицу људи који су априла 2013. отишли у Брисел као грлом у јагоде и тамо потписали судбински документ о повлачењу Србије са Косова и Метохије, а врло брзо потом, јануара 2014, на почетку приступних преговора са ЕУ, без поговора преузели обавезу да de iure признају Косово, онда се може реално претпоставити да је скорашња прича о подели и разграничењу најобичнија димна завеса.

Задивљујуће дјело Раула Валенберга настало је у контексту нацистичког тоталитаризма и експанзионизма који је довео до истребљења милиона људи само зато што су сматрани припадницима ”ниже расе”.

Данас нико српским властодршцима не може олако замерити вазални однос према НАТО пакту. Али им може замерити нешто друго. Може им замерити то што се труде да НАТО пакт прикажу као пријатеља, као партнера према коме не треба имати подозрења.

 Све би се некако могло и разумети да Вучић овог лета није отворио питања на Косову и Метохији, готово истоветна питањима у РС која нису била у његовој политичкој агенди: аршини које је Вучић потегао у вези Космета сасвим су другачији од аршина које је испоставио Додику и РС. Залагање за "разграничење" на Космету и помињање референдума с тим у вези у Србији сада су за Вучића сасвим легитимни, тактички добри, малтене изузетно мудри политички потези, за разлику чак и од референдума о Суду и Тужилаштву БиХ у РС, а о "референдуму о статусу РС" да се и не говори

Оправдано се поставља суштинско питање које тражи хитан одговор. Да ли Србија има територијални, економски и политички суверенитет? Истина, у ери глобализације, која се злоупотребљава управо од оних који су је и наметнули, малим и економски слабим државама је веома тешко да очувају свој суверенитет.