Predsednički izbori u Rusiji - Vladimir Putin ponovo bez konkurencije

Kampanja za predsedničke izbore u Rusiji još nije ušla u završnu fazu, ali mnoge činjenice u vezi sa izborima već su poznate javnosti.

Prijave kandidata završene su poslednjeg dana prošle godine. Prema saopštenju Centralne izborne komisije, prijeve su u zakonskom roku podnela 33 pretendenta na predsednički položaj, među kojima ima poznatih ličnosti sa dugogodišnjim političkim iskustvom, ali i u široj javnosti malo poznatih lokalnih funkcionera koji na ovaj način nastoje da promovišu svoj politički rejting. Dokumenta za registraciju do sada je podnelo samo nekoliko kandidata. Analitičari procenjuju da će se, kada ovaj proces bude završen, na konačnom spisku pretendenata za predsednički položaj nalaziti desetak ličnosti.

Kampanja se za sada odvija bez znakova nervoze, ekscesa ili drugih nepredviđenih okolnosti. Politički krugovi i javnost u zemlji, kao i procene analitičara u svetu, ne sumnjaju u ubedljivu pobedu Vladimira Putina. Vlada uverenje da će to biti izbori u kojima se pobednik unapred zna.

Prema rečima predsednice Gornjeg doma parlamenta, Valentine Matvienko, predsenički izbori predstavljaju veoma značajan politički događaj koji će umnogome opredeliti pravce daljeg razvoja Rusije. A predsednica Centralne izborne komisije, Ela Pamfilova, ocenjuje da predsednički izbori u Rusiji imaju ne samo unutrašnji, nego i veliki međunarodni značaj. Biće to događaj koga ćemo se sećati i ponositi se njime, kaže Pamfilova.

Kampanja se za sada odvija bez znakova nervoze, ekscesa ili drugih nepredviđenih okolnosti. Politički krugovi i javnost u zemlji, kao i procene analitičara u svetu, ne sumnjaju u ubedljivu pobedu Vladimira Putina. Vlada uverenje da će to biti izbori u kojima se pobednik unapred zna

Vladimir Putin najavio je svoju kandidaturu kao nestranačka ličnost. Iako je u javnosti i političkim krugovima vladalo uverenje da će se kandidovati, Putin je kandidaturu najavio na neuobičajenom mestu i iznenadno, tokom razgovora sa borcem- herojem Artjomom Žogom, učesnikom specijalne vojne operacije u Ukrajini. Žoga je sa svoje strane informisao Putina da su se borci na frontu živo interesovali i ispoljavali želju da se Vladimir Vladimirovič ponovo kandiduje za predsednika. Zvanično je saopšteno da je za kratko vreme prikupljeno preko pola miliona potpisa u podršku njegove kandidature.

To je peti put kako se Putin kandiduje za predsednika, što mu je omogućeno posle izmene u ustavu pre par godina. Na sva četiri prethodna izbora (2000, 2004, 2012 i 2018) pobedio je sa ubedljivom većinom.

Kada je o lideru KPRF Genadiju Zjuganovu reč, treba podvući da je on na političkoj sceni Rusije od obnavljanja partije, ubrzo posle raspada Sovjetskog Saveza. Važi za uglednog, energičnog i sposobnog političara i ruskog pariotu. Obavešteni izvori tvrde da je na izborima 1996. godine dobio više glasova od Borisa Jaljcina ali da su izbori pokradeni

Komunistička partija. koja još uvek ima značajan broj pristalica uglavnom među starijom generacijom, kandidovala je 75-godišnjeg inženjera agronomije i političkog aktivistu Nikolaja Haritovova, koga je na plenumu CKKP predložio lider partije Genadij Zjuganov. Haritonov je već učestvovao na predsedničkim izborima 2004 godine kada je osvojio 13,69 odsto glasova.

Kada je o lideru KPRF Genadiju Zjuganovu reč, treba podvući da je on na političkoj sceni Rusije od obnavljanja partije, ubrzo posle raspada Sovjetskog Saveza. Važi za uglednog, energičnog i sposobnog političara i ruskog pariotu. Obavešteni izvori tvrde da je na izborima 1996. godine dobio više glasova od Borisa Jaljcina ali da su izbori pokradeni. Bilo je nagoveštaja da će se i na ovim izborima kandidovati, za šta bi imao podršku među članovima partije, ali je odustao, ne obrazlažući svoju odluku. U političkim krugovima u Moskvi se ocenjuje da će jedan broj članova partije glasati za Putina, a ne za kandidata partije.

Pre više godina u Rusiji je osnovana još jedna partija koja okuplja pristalice ideje komunizma, pod nazivom ,,Komunisti Rusije''. Ova partija istakla je kandidaturu svog lidera Sergeja Malinkoviča, člana Oblasnog komiteta i deputata u lokalnoj skupštini Altajskog okruga. U svom programu ova partija zastupa ideju o ,,deset Staljinskih udara po kapitalizmu i američkom imperijalizamu'' i predviđa ,,pobedonosni završetak'' ove ideje. Pošto ova partija nije zastupljena u federalnoj Dumi, Malinkovič će za registrovanje svoje kandidature morati da prikupi sto hiljada potpisa podrške.

Liberalno- demokratska partija kandidovala je lidera ove partije Leonida Sluckog, koji rukovodi partijom posle smrti njenog osnivača i dugogodišnjeg lidera Vladimira Žirinovskog koji je bio jedna od najpoznatijih političkih ličnosti u postsovjetskoj Rusiji. Slucki ima znatno niži poitički rejting u javnosti i među članovima partije od Zirinovskog, pa analitičari ne učekuju da će, ukoliko uspe da uđe u trku, nabrati onoliko glasova kao njegov prethodnik, koji je na ranijim izborima bio predsednički kandidat.

Predsedničkog kandidata ima i partija ,,Građanska inicijativa''. To je bivši deputat Boris Nadeždin koga analitičari ubrajaju među ubedljive autsajdere.

Nije prijavio kandidaturu ni lider značajne partije ,,Pravedna Rusija'' Sergej Mironov, rekavši da će njegova partija podržati Putina. Inače, kandidati manje značajnih partija trebalo je da obezbede pismenu saglasnost najmanje sto hiljada birača a ličnosti koje se smoinicijativno kandiduju- trista hiljada, dok su veće partije bile oslobođene prikupljanja potpisa

Lider partije ,,Jabloko'' Grigorij Javlinski koji je na političkoj sceni Rusije gotovo tri decenije, najpre je najavio svoju kandidaturu pod uslovom da prikupi podršku deset miliona birača, što je krajnje nerealno. Kasnije je odustao je od kandidature. Izjavio je da će njegova partija podržati nekog drugog kandidta, ne navodeći kog. Ova partija i njen lider su u prvim godinama postsovjetske Rusija imali veliki broj pristlica i igrali su značajnu ulogu u političkom životu zemlje. Na jednom od ranijih izbora Javlinski se čak nalazio među nekoliko favorita. U međuvremenu, imao je ozbiljnih zdravstnenih problema.

Nije prijavio kandidaturu ni lider značajne partije ,,Pravedna Rusija'' Sergej Mironov, rekavši da će njegova partija podržati Putina. Inače, kandidati manje značajnih partija trebalo je da obezbede pismenu saglasnost najmanje sto hiljada birača a ličnosti koje se smoinicijativno kandiduju- trista hiljada, dok su veće partije bile oslobođene prikupljanja potpisa.

O glavnom predsedničkom kandidatu, Vladimiru Vladimiroviču Putinu, i u domaćoj i u svetskoj javnosti se mnogo zna. U samoj zemlji vlada uverenje da je došavši na čelo države gotovo pre četvrt veka u veoma teškom trenutku, spasao zemlju raspada, očuvao njen suverenitet i teritorijalni integritet, uspostavio političku stabilnost. U njegovoj eri Rusija je ekonomski, politički i socijalno stabilizovana i vojno ojačana. Stala je na svoje noge gde i danas čvrsto stoji. Prestala je da se potčinjava Zapadu, da bude njen ekonomski prirepak.

Moskovski dnevnik ,,Nezavisimaja gazeta'' konstatuje da su se građani Rusije ubedili da je glavni kvalitet Putina- odgovornost i služenje narodu i državi, što se u javnosti jasno prepoznaje. Predsednički izbori su u suštini postali referendum o poverenju Vladimiru Putinu i plebiscit, u čemu nema ničeg lošeg. Putin nije nadčovek, niti ,,genijalni rukovodilac'', već nacionalni lider, kaže analitičar Pjotr Akopov. On nije ,,vođ'' niti ,,gazda ruske zemlje'' kako sebe nazivaju imperatori, nego čovek koji rukovodi zemljom u saglasnosti sa predstavnicima i voljom apsolutne većine naroda. Nije marioneta elite- oligarha, birokratije ili ljudi u senci nego rukovodilac koji odgovara ne samo za svoje postupke nego i za svoj narod.

Prema najnovijim izveštajima, Putin uživa podršku 80 odsto birača, a više od 77 odsto odobrava njegovu delatnost, uključujući i pokretanje specijalne vojne operacije u Ukrajini. Analitičari ocenjuju da će Putin već u prvom krugu nadmoćno pobediti i da podrška na ovim izborima neće biti manja nego na prethodnim

List konstatuje da novi predsednički mandat nije potreban Putinu samo da bi ostvario ciljeve spercjalne vojne operacije u Ukrajini, iako je to u ovom trenutku najvažnije. Putin menja Rusiju ne zato što ima sliku ,,prekrasne budućnosti'' nego zato što ona sama želi da se menja. On niti žuri u svojim odlukama niti ih usporava, već nastoji da ide nekim srednjim putem. Ne iz straha ili sklonosti ka kompromisima, nego zato što voli i poznaje Rusiju, uviđa pretnje i shvata opasnosti. Putin nije ni gospod Bog. On se menja i uči zajedno sa Rusijom i postaje jači zajedno sa svojim narodom. Njemu nije potrebno da se dodvorava eliti i narodu; on može da mu govori istinu i da ne daje prazna obećanja zato što zna i oseća da mu narod veruje. I to poverenje i uvažavanje glavni su resursi Putina. On sam je više puta javno saopštio da bi napustio predsednički položaj onog trenutka kada bi uvideo da nema podršku naroda.

Najveća ruska partija, ,,Jedinstvena Rusija'' koju je pre dvadeset i dve godine osnovao predsednik, zajedno sa ,,Narodnim frontom'' koji objedinjuje patriotske partije, bezrezervno podržavaju kandidaturu Vladimir Vladimiroviča. Oni su istovremeno bili organizatori prikupljanja potpisa podrške birača. Prema najnovijim izveštajima, Putin uživa podršku 80 odsto birača, a više od 77 odsto odobrava njegovu delatnost, uključujući i pokretanje specijalne vojne operacije u Ukrajini. Analitičari ocenjuju da će Putin već u prvom krugu nadmoćno pobediti i da podrška na ovim izborima neće biti manja nego na prethodnim.

Za mnoge političare na Zapadu i jedan deo međunarodne javnosti, ruski predsednik je diktator, zločinac, agresor, pa i ,,kasapin'' kako ga je nedavno krstio američki predsednik Bajden, i za njim je raspisana međunarodna poternica, što se u Rusiji i velikom delu međunarodne zajednice ocenjuje kao nerazuman i pravno ništavan gest. Za one trezvenije, objektivnije i manje ostrašćene, slika o Vladimiru Putinu je drugačija. Tako, na primer, američki nedeljnik ,,Volstrit DŽornal'' u poslednjem broju piše da je ruski predsednik ,,geopolitički pobednik godine'' zajedno sa još dve američke javne ličnosti. ,,Njegov položaj deluje nemerljivo jače nego pre godinu dana, kaže kolumnista ovog glasila uz napomenu da ga to ,,ne raduje''. Dodaje da je Putin pokazao ,,okrutnu prednost streteškog strpljenja''. Neka druga zapadnoevropska glasila priznaju da antiruske sankcije nisu dale željeni efekat, da su više štetile Evropskoj uniji nego Ruskoj Federaciji i da zapadu nije uspelo da pokori Rusiju i izoluje je na međunarodnom planu. U Moskvi se na zlonamerne izjave na zapadu ne pridaje veliki značaj iako se ocenjuje da one truju uzajamne odnose, durgoročno ih opterećuju i izazivaju nespokojstvo na međunarodnoj scni.

Kada bude izabran, u šta niko ne sumnja, Putin će, prema sopstvenom nagoveštaju, nastaviti da realizuje svoj program koji je poznat u javnosti. Trenutno, najvažnije je postizanje ciljeva specijalne vojne operacije u Ukrajini. Na međunrodnom planu, to je očuvanje mira i saradnja sa svim partnerima koji žele saradnju na osnovama ravnopravnosti i uzajamnog uvažavanja. Poznata je njegova izjava da Rusiju spolja niko ne može da pobedi i da će ,,Rusija biti nezavisna, celovita i suverena država, ili je neće biti''. Na unutrašnjem planu prioriteti su poboljšanje zivotnog standarda građana, dalja demokratizacija društva, očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta, jačanje odbrambene sposobnosti zemlje. Rusija treba da postane zemlja u kojoj će se konforno živeti i kojom će se njeni građani ponositi- kaže Putin. U Kremlju se izjavljuje da je za Mokvu sve jedno ko će biti novi americki presednik i da se politika Vasington prema Rusiji nece menjati ni posle americkih izbora.

Kada bude izabran, u šta niko ne sumnja, Putin će, prema sopstvenom nagoveštaju, nastaviti da realizuje svoj program koji je poznat u javnosti. Trenutno, najvažnije je postizanje ciljeva specijalne vojne operacije u Ukrajini. Na međunrodnom planu, to je očuvanje mira i saradnja sa svim partnerima koji žele saradnju na osnovama ravnopravnosti i uzajamnog uvažavanja

U novogodišnjem obraćanju naciji, Putin je izjavio da Rusija čvrsto zastupa svoje nacionalne interese, svoju slobodu i bezbednost. Ono što je najvažnije, što je objedinjavalo i objedinjuje građane Rusije, to je sudbina otadžbine i duboko shvatanje najvećeg značaja istorijske etape kroz koju Rusija danas prolazi. Obratio se i borcima specijalne vojne operacije u Ukrajini rekavši da su ,,naša srca zajedno sa vama, da se vama ponosimo i da smo ushićeni vašom hrabrošću''.

I ovom prilikom treba podvući da specijana vojna operacija u Ukrajini ostaje glavna briga budućeg predsednika države, što će po svim prognozma biti Vadimir Valadimirovič, koji je i započeo ovu operaciju. Analitičari ukazuju na sve oštrije vojno sučeljavanje dveju strana uz velike ljudske žrtve, materijalno razaranje i uzajamne optužbe u kojima se ne biraju reči. U Moskvi se tvrdi da su zapadne zemlje faktički učesnice ovog sukoba na strani Ukrajine, što po ocenama analitičara, otvara mogućnost direktnog oružanog sukoba Rusije i NATO pakta i predstavlja veliku opasnost po mir u svetu. Nije malo onih analitičara i komentatora koji kažu da se svet nalazi na ivici novog svetskog rata koji bi bio koban po čovečanstvo i civilizaciju.

Pažnju privlači nedavna izjava zamenika predsednika Saveta za bezbednost Rusije Dmitrija Medvedeva da su ,,Odesa, Dnjepropetrovsk, Harkov, Nikolajev i Kijev ruski gradovi privremeno okupirani'' što može da navede na zaključak da Moskva ima nameru da ih ,,oslobodi''. Specijalna vojna opercija će se nastaviti a njen cilj je razoružanje ukrajinskih trupa i oslobađanje ukrajinske države od ideologije neonacizma- kaže Medvedev. Uklanjanje vladajućeg banderovskog režima nije prosto proklamacija već najvažniji i neizbežan cilj koji se mora postići. On je dodao da su pregovori sa Ukrajinom mogući, da ih Rusija nikada nije odbacivala za razliku od Kijeva, ali da nisu vremenski ograničeni. ,,Mogu da traju do potpunog poraza i kapitulacije banderovskih trupa Severoatlanske alijanse''- kaže Medvedev čiju izjavu beleže moskovski mediji.

Ukrajinska strana navodi sasvim suprotne ocene o uzrocima oružanog sukoba, okrivljujući Moskvu za ničim izazvanu agresiju i navodne ratne zločine, čemu se zdušno pridružuju zapadni zvaničnici. A pojedini nezavisni i neutralni izvori u svetu nazivaju ovaj rat tragičnim i konstatuju da se dva velika i srodna slovenska naroda međusobno istrebljuju za račun tuđih interesa i ciljeva.

Činjenica je da jedan deo građana Rusije ne ukazuje podršku Vladimiru Putinu niti se slaže sa njegovom politikom, posebno oko rata u Ukrajini, među kojima ima i uglednih lićnosti iz javnog zivota. Jedan broj ličnosti, pretežno neruske nacionalnosti, iz oblasti kulture, estrade i nekih drugih krugova, u znak protesta napustio je u poslednje vreme zemlju i potražio utočište negde drugde. Neki od njih proglašeni su stranim agentima. Istovremeno, priličan broj mladih ljudi, koji podležu mobilizaciji, takođe je napustio zemlju izbegavajući da obuče unifomu i bori se u Ukrajini. Bilo je predloga da im se zabrani povratak o domovinu ali taj predlog nije prihvaćen. Zvaničnici očekuju da će se najveći broj pre ili posle vratiti u zemlju ali kažu da ih domovina neće dočekati raširenih ruku i da će u jednim delu javnosti biti žigosani kao izdajnici.

Predsednički izbori u Rusiji održaće se od 15. do 17 marta. Prema podacima Centralne izborne komisije, pravo glasa ima blizu 108 miliona građana, ne računajući birače registrovane u Donjeckoj i Luganskoj republici, Zaporožju i Hersonskoj oblasti

Protiv pokretanja specijalne vojne operacije u Ukrajini izjasnio se i poznati ruski general u penziji, vojni diplomata Leonid Ivašov, što je u javnosti i političkim krugovima primljeno sa iznenađenjem, s obzirom na njegovu izrazito patriotsku opredeljenost i ispoljavanje odbojnosti prema agresivnim planovima i postupcima zapadne alijanse. O je u pismenoj izjavi svojevremeno upozoravao da vojna operacija u Ukrajini mođže da preraste u bratoubilački rat i zatražio da Putin podnese ostavku zbog takve odluke. Kasnije, Ivašov se nije oglašavao ili pak njegove eventualne izjave nisu dobijale publicitet.

Sve je to ipak neupordivo manji procenat građana i njihov stav ne može bitnije da utiče na politiku Kremlja.

Predsednički izbori u Rusiji održaće se od 15. do 17 marta. Prema podacima Centralne izborne komisije, pravo glasa ima blizu 108 miliona građana, ne računajući birače registrovane u Donjeckoj i Luganskoj republici, Zaporožju i Hersonskoj oblasti.

Na prethodnim predsedničkim izborima 2018 godine, na kojima je učestvovalo osam kandidata, Vladimir Putin je pobedio u prvom krugu sa 76,69 odsto glasova.