Američki izbori i rat u Ukrajini - promena ili nastavak dosadašnje politike

Sa rusko - ukrajinskog ratišta poslednjih dana stižu vesti koje ne slute na dobro i ne nagoštavaju okončanje sukoba koji daleko revazilazi okvire sučeljavanja dveju velikih i značajnih drzava. |Žestoke borbe i dalje se vode se na liniji razdvajanja, a u dubokoj pozadini krstareće rakete i dronovi sa obe strane nanose udare po energetskim i dugim vitalno znčajnim objektima protivnika. Ne računajući poneku zalutalu, ili namerno lansiranu reketu ili dron na civilne objekte koji nemaju nikakav strateški znaćaj. Prema poslednjim izveštajima, ruske trupe nastavljaju napredovanje na teritoriji Ukrajine i potiskuju protivnika u Kurskoj oblasti.

Vojni eksperti kažu da je to bila jedna od najmasovnijih i najuspešnijih akcija ruskih snaga od samog početka rata. Ovaj događaj izazvao je nezadovoljstvo u političkim krugovima u Vašingtonu. Pojedini analitičari smatraju da je to rezultat ,,neadekvatne politike Zelenskog'' i da bi se moglo postaviti pitanje njegove smene

Nimalo ohrabrujuće nisu ni izjave koje se mogu čuti na obema stranama kao i od odgovornih ličnosti u zapadnim zemljama koje od samog početka politički, finansijski i vojno podržavaju vlast u Kievu i bez čije bi pomoći i podrške Specijalna vojna operacija odavno bila završena.

Poslednjih dana izvršen je jedan od najžešćih ruskih napada jurišnim dronovima na ciljeve u Kijevu i nekim drugim centrima. Ukrajinski izvori doduše tvrde da u svi dronovi oboreni a neki njihovi delovi pali su u blizini ukrajinske Vrhovne rade (paramenta). Izvršen je i masovni napad na vojni institut u Poltavi, gde se navodno obučavaju ukrajnski specijalisti za radarsko i elektronsko ratovanje i gde je stacioniran veći broj stranih plaćenika, najveećim delom iz Francuske. Poginulo je nekoliko desetina ljudi a više od stotinu je ranjeno. Vojni eksperti kažu da je to bila jedna od najmasovnijih i najuspešnijih akcija ruskih snaga od samog početka rata. Ovaj događaj izazvao je nezadovoljstvo u političkim krugovima u Vašingtonu. Pojedini analitičari smatraju da je to rezultat ,,neadekvatne politike Zelenskog'' i da bi se moglo postaviti pitanje njegove smene.

Na Zapadu se ispoljava nezadovoljstvo i oko nekih drugih poteza koji Kijev povlači u poslednje vreme. Naime, pre par dana smenjeno je nekoliko ukrajinskih ministara, među kojima i šef diplomatije Dmitrrij Kuleba, koji je do skora važio za jednu od centralnih ličnosti u ukrajinskoj vladi. Predsednik Zelenski nastojao je da se oko svega toga ne digne velika buka a ostavke ministara obrazložio je potrebom da se u rukovodstvu zemlje ,,unese sveža krv''

Na Zapadu se ispoljava nezadovoljstvo i oko nekih drugih poteza koji Kijev povlači u poslednje vreme. Naime, pre par dana smenjeno je nekoliko ukrajinskih ministara, među kojima i šef diplomatije Dmitrrij Kuleba, koji je do skora važio za jednu od centralnih ličnosti u ukrajinskoj vladi. Predsednik Zelenski nastojao je da se oko svega toga ne digne velika buka a ostavke ministara obrazložio je potrebom da se u rukovodstvu zemlje ,,unese sveža krv''. Na zapadu se, međutim, smatra da je to posledica neuspeha oružanih snaga na bojnom polju. Postoje mišljenja da je sve to nije moglo biti urađeno bez saglasnost Vašingtona a mozda i na njegovu inicijativu. Da tome dodamo konstataciju da je novi ministar inostranih poslova, Andrej Sibiga, već prvih dana službovanja na tom položaju zavapio zapadnim saveznicima: ,,Dajte nam oružja''.

Na ruske napade raketama i dronovima na ciljeve u Ukrajini, Kijev je istom merom uzvratio napadima na ciljeve unutar ruske teritorije. Između ostalog, pogođeno je skladište municije u Voronješkoj oblasti. Pogođeni su i neki drugi ciljevi kojom prilikom je bilo i civilnih zrtava. Američka mreža CNN prenela je informaciju da poslednjih dana ukrajinski ,,dronovi zmajevi'' najnovije proizvodnje izbacuju rastopljeni metal što izaziva zastrašujuće posledice. To i nove izjave zvaničnika u Vašingtonu da će nastaviti da pružaju vojnu pomoći Ukrajini, naveli su port parolku Ministarstva inostranih poslova Rusije Mariju Zaharovu da žestoko optuži Vasington uz čiju se pomoć Kijev naoružava borbenim sedstvima najnovije tehnologije. ,,Zapad je čudovište koje proždire na svom putu sve dok ga neko ne zaustavi. Mi radimo na tome'' izjavila je Zaharova

Za Ukrajinu, podrška i vojna pomoć zemalja NATO pakta, a pre svega Sjedinjenih Američkih Država u naoružanju, opremi i obučavanju boraca je od životnog značaja. Kijev već duze vremena traži od zapadnih saveznika isporuku i dozvolu za uporebu raketa dugog dometa kojima bi napao ciljeve dubko unutar teritorije Rusije. Takav zahtev koji je predsednik Ukrajine Volodimir Zelensku uputio ovih dana na zasedanju Kontakt grupe za odbranu u jednoj vojnoj bazi SAD na teritoriji Nemačke, nije naišao na saglasnost. Vašington, kao glavni saveznik Kijeva, izgleda da nije spreman da u skorije vreme menja odluku o ograničenju korišćenja svog oružja velikog dometa. A nedavno, zamenica pres sekretara Pentagona, Sabrina Sing, izjavila je da korišćenje raketa velikog dometa ne bi imalo veću stratešku važnost niti bi dostiglo aerodrome u dubini ruske teritorije.

Zamenik sekretara Saveta za bezbednost Rusije Dmitrij Medvedev bio je još oštriji i kategoričniji. On je rekao da je Rusiji potreban sanitarni kordon prema Ukrajini kako bi se zaštitila od granatiranja. Njegova širina zavisiće od vrste naoružanja koje će biti isporuceno Kijevu. Možda će to biti i teritorija Poljske- rekao je Medvedev

Ruska strana pak smatra da bi isporuka i korišćenje raketa dugog dometa predstavljalo smetnju regulisanju konflikta. To bi značilo direktno uvlačenje NATO pakta u konflikt i predstavljalo ,,igru vatrom''. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je da svaka pošiljka koja sadrži oružje za Ukrajinu, predstavlja za rusku stranu legitimne ciljeve.

Zamenik sekretara Saveta za bezbednost Rusije Dmitrij Medvedev bio je još oštriji i kategoričniji. On je rekao da je Rusiji potreban sanitarni kordon prema Ukrajini kako bi se zaštitila od granatiranja. Njegova širina zavisiće od vrste naoružanja koje će biti isporuceno Kijevu. Možda će to biti i teritorija Poljske- rekao je Medvedev.

Pažnju posmatrača izazvala je izjava ovih dana doskorašnjeg nezavisnog predsedničkog kandidata Roberta Kenedija Mlađeg da su Sjedinjene Američke Države bile pokretač sukoba u Ukrajini i da je upravo Vašington srušio demokratski izabranu ukrajinsku vladu i započeo proces uvođenja NATO-a u tu zemlju. Istakao je da SAD nije trebalo da pokušaju da ,,ugurju'' NATO u Ukrajinu i naglasio da su svi ruski lideri od 1992. godine upozoravali da je to za Moskvu crvena lnija. Nakon državnog udara 2014. ukrajinska vlada je postala agresor i ubila hiljade etničkih Rusa i da je rusko rukovodstvo suočeno sa takvim zločinom, moralo da reaguje. Da li bismo mi tolerisali da se tako nešto dešava u Kanadi ili Meksiku, upitao je Kenedi i dodao da bi u om slučaju SAD momentalno reagovale ,,bez ikakve ocene da su agresori''. Ovakvi stavovi i mišljenja su u zapadnoj javnosti, a pogovotu u SAD, krajnje retki ili ih uopšte nema, a najšira javnost je zatrovana tvrdnjama o agresivnim namerama Moskve i pretnjama po bezbednost evropskih država, što je ordinarna glupost, kažu nezavisni izvori.

Malo je verovatno, iako se ne može sasvim isključiti, da će se u vezi sa ratom u Ukrajini nešto bitnije promeniti do predsednickih izbora u Americi 5. novembra. A posle njih, da li sledi neka veća promena u politici SAD od čijeg stava u najvećoj meri zavisi ponašanje vlasti u Kijevu a samim tim i ishod sadašnjih ratnih dejstava. I šta se može očekivati od pobede jednog ili drugog predsednčkog kandidata. To je tema kojom se ovih dana bave pojedini ruski mediji i politički krugovi, uz kategoričku tvrdnju da se Moskva ne meša u američke izbore i da o tome ko će naredne četiri godine sedeti u Belom domu odlučuje isključivo američki narod.

Vrlo je verovatno, piše ,,Nezavisimaja gazeta'' da bi u slučaju njene pobede, Tramp i njegove pristalice tvrdili da su izbori pokradeni i organizovali proteste i nerede, mnogo ozbiljnije nego januara 2021 godne.

Za Donalda Trampa je manje- više sve jasno, iako je poslednjih dana davao različite, ponekad i kontradiktorne izjave. On je već bio predsednik, poznato je kakvu je politiku vodio prema Rusiji kojoj je zaveo do tada najveće sankcije. Sadašnje njegove izjave o tom da bi rat u Ukrajini zaustavio za jedan dan, ne iznoseći detalje kako bi to postigao, da bi sprečio izbijanje nuklearnog rata, da bi uspostavio dijalog sa predsednikom Putinom i ukinuo ili ,,ređe primenjivao sankcije'', više su namenjene domaćoj javnosti tokom predizborne kampanje. Izgleda da izjave Trampa- da će Kamala izazvati treći svetski rat, da je radikalni marksista, da u svom govoru na centralnoj konvenciji partije nije pomenula ni Rusiju, ni Kinu, ni Ukrajinu, da bi Amerika sa njom na čelu doživela katastrofu, nemaju većeg ođeka kod birača.

Sa Kamalom Haris, stvari stoje drugačije i ona je znatno veća nepoznanica. Pozivajući se na najnovija istraživanja, pojedini moskovski mediji ocenjuju da je u ovom trenutku ona favorit i s tim u vezi postavljaju pitanje šta bi njena pobeda značila za Rusiju.

Vrlo je verovatno, piše ,,Nezavisimaja gazeta'' da bi u slučaju njene pobede, Tramp i njegove pristalice tvrdili da su izbori pokradeni i organizovali proteste i nerede, mnogo ozbiljnije nego januara 2021 godne. List smatra da bi takav oštar raskol u američkom društvu išao u prilog Moskvi. Što više SAD utonu u unutrašnje probleme i nerede, to će u Belom domu ostati manje snage i resursa za sučeljavanje sa Rusijom.

I više od toga. Gospođa Haris ispoljava dosta mlitav iteres za Ukrajinu. Ona nikada nije bila u toj zemlji za razliku od Bajdena i članova njegovog kabineta i mnogih kongresmena. Osim toga, odnosi između nje i Volodimira Zelenskog su prilično hladni, iako su se susretali šest puta.

U Moskvi se smatra da gospođa Haris nema nikakav plan za rešenje konflika u Ukrajini. To znači da će ona po inerciji nastaviti spoljnopolitički kurs Bajdena u vezi sa Ukrajinom, odnosno da će pokušati da prinudi Kremlj na mir nastavljajući da pruža vojnu pomoć Kijevu i sankcijama prema Rusiji.

U Moskvi se smatra da gospođa Haris nema nikakav plan za rešenje konflika u Ukrajini. To znači da će ona po inerciji nastaviti spoljnopolitički kurs Bajdena u vezi sa Ukrajinom, odnosno da će pokušati da prinudi Kremlj na mir nastavljajući da pruža vojnu pomoć Kijevu i sankcijama prema Rusiji

Moskovski dnevnik navodi mišljenje politikologa da će ona, kao što je i obećala, izdvajati ogromna sredatva na unapređenje socijalnog programa. I ako se bude našla pred izborom- povećanje rashoda za socijalu ili odbranu, njoj će prioritet verovatno biti ovo prvo. Ostaće, dakle, manje novca za podršku Ukrajini. A možda, njoj će Ukrajinu biti poslednja briga, konstatuje moskovski dnevnik.

Ipak, najrealniju pretpostavku o budućnosti rusko-američkih odnosa u slučaju da pobedi zkamala Haris, dao je zamenik sekretara Saveta za bezbednost Rusije Dmitrij Medvedev. On je rekao da se od gospođe Haris nikakva iznenađenja ne očekuju. Po njegovom misljenju, Kamala Haris je neiskusna i rukovodiće zemljom onako kako joj drugi budu saveovali.

U političkim krugovima i javnosti u mnogim zemljama, kao senzacija primljena je izjava ruskog predsednika Vladimira Putina da on podržava Kamalu Haris. Dok se još nije znalo da će Bajden odustati od predsedničke kandidature, Putin je rekao da su njegove simpatije na strani Bajdena jer je za razliku o Trampa, iskusniji i predvidljiv. A što se tiče podrške gospođi Haris, kao prvo, rekao je Putin, Bajden je preporučio svim svojim simpatizerima da da podrže Kamalu Haris. Eto, i mi ćemo tako da uradimo, podržaćemo Harisovu. Kao drugo, ona se tako izražajno i zarazno smeje, što svedoči da je kod nje ,,sve dobro''. Tramp je zaveo Rusiji više sankcija nego bilo koji američki predsednik ranije, a ako je kod Kamale Haris ,,sve dobro'', sto potvrđuje njen osmeh, možda će se ona uzdržati o sličnih poteza- rekao je Putin.

Ova izjava izazvala je buru reagovanja u političkim krugovima i javnosti. Oglasio se i Donald Tramp, koji je najpre rekao da mu je Putin ovakvom izjavom učinio uslugu, a zatim je promenio mišljenje. Rekao je da je duboko uvređen izjavom Putina. ,,Podržao je Kamalu, ne znam zbog čega. To me je duboko uvredilo'', dodajući da je ruski predsednik ,,šahista''.

U političkim krugovima u svetu i među analiticarima, izjava Putina primljena je sa rezervom. Na pitanje- da li je to iskreno mišljenje ili šala, Putinov pres sekretar Dmitrij Peskov je odgovorio da ljudi sami treba o tome da odluče i procene. Ton kojim je Putin to saopstio, ljudi koje to interesuje treba sami da protumače njegovu izjavu, kaže Peskov. A britanska agencija Rojters ocenila je da se Putin smeškao kada je govorio o podršci gospođi Haris, što može da navede na različite zaključke.

Ubrzo posle izjave Putina reagovao je portparol Bele kuće za naionalnu bezbednost DŽon Kirbi. Rekao je da bi ruski predsednik trebalo da prestane da priča o predstojećim izborima u SAD i da ne bi trebalo nikoga da favorizuje ni na koji način. Dodao je da Rusija želi da na predstojećim izboria pobedi Tramp jer on manje podržava Ukrajinu u ratu protiv Rusije.

Ima znakova da su se i jedna i druga strana umorile od sukoba koji traje dve i po godine. Međutim, uslovi dveju strana za obustavu neprijateljstva se suštinski razlikuju i, bar za sada, teško je pretpostavii da bi neki kompromis u skorije vreme mogao biti postignut.

Njegove optužbe i kritike demantovao je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov. Rekao je da ovo nije prvi put da je Rusija optužena za mešanje u američke izbore . ,,Naravno, mi se ne mešamo'', kaže Peskov, komentarišući istovremeno ograničenja SAD za ruske medije dodajući da Amerikanci ne vole istinu. ,,Naši mediji jednostavno prenose istinu ali, nažalost, Amerikanci ne vole istinu koja im je neprijatna pa odmah preduzimaju represive mere''.

Ovih dana čulo se više izjava o mogućnosti okončanja rusko-ukrjinskog rata. Volodimir Zelenski izrazio je želju da se sukob okonča već ove jeseni, a mađarski premijer Viktor Orban kaže da bi obustavu ratnih dejstava trebalo postići pre pregovora o zaključenju trajnog sporazuma. Neki mediji preneli su izjavu ruskih zvaničnika da bi Kina, Indija i Brazil mogli da poreduju u razgovorima Moskve i Kijeva. Da li to znaci da Kremlj više ne zastupa stav da posle upada ukrajinskih snaga u Kursku obast nikakvi pregovori ne dolaze u obzir?

Ima znakova da su se i jedna i druga strana umorile od sukoba koji traje dve i po godine. Međutim, uslovi dveju strana za obustavu neprijateljstva se suštinski razlikuju i, bar za sada, teško je pretpostavii da bi neki kompromis u skorije vreme mogao biti postignut. Na nesreću, mnogo će zavisiti i od zapadnih mentora koji su, kako to kaže i ugledni američki političar Robert Kenedi mlađi, inicirali i sproveli u delo ovaj rat koji je nesreća za obe strane i u kome se međusobno istrebljuju dva bliska slovenska i većinski pravoslavna naroda.