Срби и Грци морају да створе нову балканску силу - имамо исте проблеме и заједничке непријатеље

Димитрис Тоусиадис, уредник магазина „Ликореја“, политички активиста, одраније познат као организатор слања хуманитарне помоћи српским енклавама на Косову, протеклих недеља имао је и нешто другачији ангажман, када је организовао слање помоћи и за делове Србије, након разарајућих поплава које су погодиле нашу земљу.

У интервјуу за НСПМ Тоусадис говори о односу Грка и Срба, економској кризи у својој земљи, али и о проблемима и изазовима које православне државе на Балкану имају.

Како Грци гледају на проблем Косова и Метохије?

- После Срба, Грци најбоље схватају ситуацију на Косову. То је зато што смо ми имали исту трагедију на Кипру. Изгубили смо пола острва у Турској инвазији 1974. Хиљаде Грка убијено је од турске армије у сарадњи са турском мањином. Хиљаде Грка је изгубило куће и постали су избеглице, на сопственом острву. Читави грчки градови су у потпуности напуштени. У неким селима где мештани нису желели да напусте место свог рођења, они су се и задржали, али су тотално изоловани и ограђени на окупираној територији. То је највећа трагедија у модерној грчкој историји, губитак доброг дела наше отаџбине и крварећа рана за све Грке. Када се Србима десила трагедија на Косову, у томе су Грци видели други Кипар. То је било исто за нас. Осетили смо се исто као и ви, толико нас је дубоко ситуација дирнула, да су многи Грци желели да приступе српској војсци како би се борили. Такође, имајте на уму да Грци Србе сматрају за братски народ, и да су многи наши младићи се већ борили у Босни као добровољци.

Лично сам био стациониран у Урошевцу шест месеци као део грчког контигента КФОР-а и посетио сам Косовску Митровицу 1999, тако да имам и личног искуства са ситуацијом на Косову. Овог пута смо одлучили не само да пошаљемо помоћ Србима на Косову, већ и да информишемо Грке преко медија, о невероватној неправди која је задесила срце српске отаџбине. Скоро сви међународни закони су прекршени у случају Косова, и Србија се суочава се уценама Запада које крше све принципе међународне правде. Као прво ми не признајемо легитимност деловања ОВК. Захтевамо повратак целог Косова и Метохије Србији, повратак све имовине, и узимање стања на терену пре етничког чишћења као основе било каквих преговора. НАТО је окупациона војска која сарађује са терористима ОВК. То би требало да буде у потпуности неприхватљиво за Европу, а Србија не сме да врши било какве преговоре са ЕУ, ако ЕУ не жели да призна ове чињенице.

Срби и Грци су традиционални савезници и браћа, али, сада обе нације имају проблема са неоотоманском политиком Ердоганове Турске. Како гледате на улогу коју Турска игра у геополитици Балкана? Да ли постоји простор за српско-грчку сарадњу против неоотоманске политике?

- Нема сумње да се налазимо у глобалном геополитичком рату. Турска експанзија на Балкан је велика претња ако узмемо у обзир да они организују и финансирају не само муслиманску популацију, већ и Албанију, званично Скопље, Молдавију и друге. То је сила која делује данас само за Турске интересе и против будуће стабилности на Балкану. Само јак православни блок на Балкану може да гарантује будућност за источну Европу. По мом мишљењу Ердоган је вероватно један од највећих лидера модерне Турске. Са друге стране Европска унија у својој политици према Балкану, готово у потпуности следи интересе САД, тако да за нас нема Европе. Сами смо.

С друге стране, Балкан је најважнија стратешка тачка у целој Европи и источном Медитерану, а можда и кључна област за целу Евроазију. Због тога САД желе да поделе и контролишу регион. Узимајући у обзир оно што се је десило Југославији и јачање муслиманске популације, немамо пуно избора. Православни народи две највеће земље на Балкану, Србије и Грчке, морају да се организују ван државних апарата и да почну да врше озбиљан притисак. Уколико успемо да променимо режиме у нашим земљама и да преокренемо ситуацију, а Русија нам помогне у томе, могли бисмо да се надамо великој промени у правцу формирања снажне силе на Балкану, која би гарантовала стабилност ијединство, али и велики економски напредак Грчке, Србије, можда и Бугарске. Имамо исте проблеме, сами смо, а време нам истиче.

Тренутно је Грчка у великој економској кризи која је погодила широке слојеве становништва. Који су друштвени ефекти кризе?

- Економска криза у Грчкој је уништила средњу класу која је представљала ступ подршке великих партија, а уједно је тешко погодила и омладину и најсиромашније. Ови делови друштва су онда постали радикални из више разлога. У последње две године, екстремна левица и екстремна десница су сакупили све те бесне људе, а у истом периоду у грчком друштву је превладала мржња, бес и депресија. Морам да кажем да велики медији играју битну улогу у овоме.

У току је јак психолошки рат против грчког народа, нарочито изражен на телевизији. Феномен масовне депресије јасно осликава податак о 3 хиљаде самоубистава само у току прошле године. Али осим овога, ништа се суштински није променило у грчком друштву нити у размишљању Грка, бар не ништа на боље. Што се тиче грчке радничке класе, она више не постоји. Највећи део омладине је незапослен и потпуно незадовољан стањем у земљи, док имамо великих проблема са имигрантима. Због свега тога, већи део омладине је постао врло радикалан, или је емигрирао у друге земље. Те тензије представљају бомбу која ће, пре или касније, експлодирати ако се ствари буду наставиле у том правцу.

Који су узроци грчке економске кризе? Ко је кривац за њу?

- Грчка економска криза је резултат деловања корумпиране елите која диктаторски контролише ову земљу последњих деценија. Њу чине политичари, олигарси, медији и велики број радника у државној администрацији. Ове поменуте групације у сарадњи са руководством ЕУ су уништили економију, створили огроман дуг и обавезали народ да им служи. Као рак су корумпирали читаво друштво. Било је врло јасно још пре неколико десетина година, да ово друштво иде право ка свом уништењу са болним ефектом на народ и земљу.

Једна од главних стратегија система је увек била „завади па владај“. Тренутно у Грчкој отпор према садашњем систему је подељен између левице и деснице. Можете ли нам рећи нешто о томе? О стратегији одвајања вас на два дела? Да ли постоји могучност националног помирења између различитих политичких снага у Грчкој?

- Као што сам већ рекао, левица и десница у Грчкој имају крваву историју. Ми смо имали крвави грађански рат после Другог светског рата, а сада се ти духови прошлости поново буде. Ако ме питате зашто, једино што могу да кажем јесте да су људи данас збуњени око тога ко је њихов прави непријатељ. Желе да окриве неког другог, па су слепи од жеље за осветом. Медији и стране силе раде све да ојачају овај сукоб, да би збунили и поделили грчки народ, а затим са њиме владали.

Ипак, треба рећи да је левица та која је изгубила грађански рат, постала либерална, и која сада има највећи проблем да прихвати другачије од себе. Највећа криза у Грчкој је идеолошка криза. Старе идеологије су сада мртве и не могу нам донети визију будућности, озбиљно формулисано решење за данашњи свет. Тако у Грчкој постоји врло јак трећи део друштва који нико не представља, који нема везе са старим политичарима и који покушава да нађе неке нове идеје које ће превазићи старе идеологије. То су углавном млади људи, који имају свеже идеје, другачији начин размишљања и понашања, који нису против Европе али су разочарани у ЕУ, и већина њих уопште не гласа, тако да верујем да смо тренутно у процесу великих промена које воде ка грчкој политичкој трансформацији.

Коју поруку би сте желели да пошаљете српском народу?

- Ми морамо да формирамо сарадњу између српских и грчких друштвених покрета, али на једној новој идеолошкој основи која ће нас ујединити и дати наду за будућност. Само ми можемо да променимо Балкан. Срби и Грци су братски народ који се осећају као једно, а ако ми то не искористимо, и не нађемо политичко оружје да превазиђемо подељености, онда ништа не можемо да очекујемо ни од наших влада. У сваком случају, ми ћемо радити на томе. Запамтите да сама чињеница да имамо заједничке непријатеље и истоветне проблеме може довести до деловања које ће нас ујединити, али, само реално деловање доноси право јединство.

(Теша Тешановић – НСПМ)