У међувремену, можемо да кажемо само – духоклонуће пропо. „Пропо“ није баш лепа фраза, њена употреба је најчешће граматички неправилна и није у духу српског језика, али не може јој нико оспорити да је заживела у језику. И за разлику од „духоклонућа“, свакако ћете имати прилике да чујете да је неко употреби у реченици.

Мале су шансе да ће се до зиме ситуација са угљем поправити. Већи ремонти на ТЕ нису у одрађени. Тешко је поверовати да ће Србија моћи да произведи много више од 80ГВх дневно струје што ни сада није довољно

Србијин пут ка ЕУ ће остати нејасан без препознатљивих и прихваћених граница између Србије и Косова.

Цитираћу одговор официра ОЗНЕ који одговара Драгомиру Јовановићу, шефу специјалне полиције за време окупације када се нудио да сарађује са новим властима – Ви сте Драгомире водили такав живот, да вам нико не може понудити нови. Ове речи могу бити одговор на сваку Вучићеву понуду када буде силазио, одлазио или буде био отеран са власти

За Србију још једно овакво долетање бриселских весника није особито добра вест – то значи да се и даље игра на стабилократију, и да је Вучић успео да себе учини неопходним. То исто значи да ће демократија и фамозне европске вредности остати у запећку

Супротставио се све масовније млад, слободоуман, образован свет, логично нетрпељив према сваком облику "продавања рога за свећу", нарочито интелектуалном. Ускоро је "културни устанак" постао све артикулисанији појавом бројних извођача готово заборављених духовно-националних и слободарских песама, те аутора нових дела у истом духу

За неки већи геополитички заокрет – који неки прижељкују, док га се други плаше и ужасавају – чини се да нема ни простора ни расположења. И није то никакво „седење на две столице“, као што се непрестано импутира, него елементарно уважавање како геополитичких реалности, тако и српских националних и историских специфичности.

Да се не лажемо, то да се поштује Устав и начело поделе власти, и да „институције раде свој посао“, у данашњим српским условима ЈЕСТЕ политика и јесте „субверзиван“, опозициони и антирежимски став

Читајући поново књигу Е. Х. Кара „Двадесетогодишња криза 1919-1939“ није тешко уочити злокобне сличности између структурних карактеристика тадашњег међународног система које су довеле до Другог светског рата и данашњих које као да нас воде ка новом глобалном рату

И најважније, кренимо у сусрет темама које су деценијама гуране под тепих у Србији –нашем идентитету, како га обновити, усагласити са савременим добом а да не изгуби себе, наћи начин у савременом добу да ради у нашу корист, и учинити од њега магнет који ће зрачити и привлачити не само у Србији, већ на Балкану и Европи.