Кажеш да нећеш у Тирану – па одеш?! Кажеш – нећеш у Брисел, све док друга страна не испуни ову или ону ствар. Па опет одеш. Је ли то „политичка мудрост“, или, пак, понижавање и себе и државе којој се налазиш на челу? И шта си ти онда?

Европска унија је до сада била на становишту да питања Косова и уласка Србије нису формално повазана. „Није било формалне условљености,“ рекао је Гарлаг, додајући да Срби сада разумеју да, да би постали члан Европске Уније, на крају морају признати Косово.

Не лажимо се више, политички простор у Србији не постоји! У Србији не функционише демократија! Болестан политички живот прави већу штету друштву и грађанима него бомбардовање. Ако хоћемо да опстанемо, ваља мењати систем, даље овако не може!

Време је за чишћење и прочишћење. То је и физички и ментално захтевно, али свака револуција тражи како личну, тако и колективну жртву. Само тако можемо не изаћи из зачараног круга, јер деценијама из једног улазимо у други.

Диверзификација страних, махом „greenfield“ инвестиција, повезано и са практичном стагнацијом у еврозони од 2020, донела је несумњиву корист српској индустрији. Управо су улагања кинеских фирми доминантно генерисала динамичан раст домаће индустријске производње. Сарадња са земљом која има вишак слободних средстава и компаније које послују на високом технолошком нивоу, те су последично способне да продукују глобално конкурентан извоз, без сумње је добитна комбинација. Здрав, и чини се одржив раст српске индустрије, који од почетка 2020. знатно надмашује онај који остварује већина европских држава, може се добрим делом повезати са повећаним ангажманом кинеског капитала у нашој земљи. Са растућом присутношћу фирми из Кине у Србији уско је повезан и пораст домаћег извоза, не само у ту државу.

Да ли данашња српска историографија нуди бар неке одговоре на велика питања нашег времена. Или је безнадежно  закопана у југословенским, па и титоистичким парадигмама старим по неколико деценија. Или је остала заглављена у ентузијазму за западне вредности и борби против национализма из деведесетих“. 

Опозиција има лопту на пеналу, и дилему да ли да шутира у правцу ванредних избора или ванредне грађанске непослушности. Али уопште није немогуће да ће, из ових или оних разлога, на крају погодити корнер заставицу или лопту шутнути преко пречке

Последњи којем је то пошло за руком на овим просторима био је Јосип Броз. По Милу Ђукановићу се, вероватно, неће називати цео један период или идеологија, али по многим критеријумима, једини прави наследник покојног маршала управо је овај Никшићанин.

Зато је јасно да малезијска влада жели да остане по страни геополитичког сучељавања Кине и САД у Јужном кинеском мору и, упркос притиску Запада, одржи снажне економске односе са Пекингом, који јој пружају прилику за развој и технолошку трансформацију привреде и повећање стандарда становништва

 Вучићева изборна превара подсећа на оно што је Милошевић урадио у новембру 1996. Тиме је изазвао масовне демонстрације који су трајали до фебруара 1997.