Апсолутна већина грађана Србије, практично консензуално, противи се  косовској независности, чланству у НАТО и увођењу санкција Русији. (За геј-параду овај пут нисмо питали, али је такође више него јасно шта би и какав био одговор.)

Сада нам наши стари „савезници“ из два  светска рата и велики пријатељи и покровитељи А. Вучића испостављају ултиматум да ће нас примити у редове Европске Уније једино ако (уз све остале многобројне услове) коначно признамо независност тзв. косовске државности и тиме себи отворимо евро-атлантску перспективу

Само одлазак ових садашњих напредњачких властодржаца може да открије све виновнике пљачке и корупције грађана Србије.

Сећање на борбу за слободу је опасно када на твојој територији стоји џиновска војна база, у чијој сенци слуге нове империје отимају људе, пуцају на децу, пале куће и уништавају имовину оних истих којима су то радиле слуге оне старе империје 1914. године. Опасна ствар, сећање

Ми, долепотписани позивамо надлежне државне органе Републике Србије да у целости и без одлагања одбаце западни ултиматум којим се тражи наше коначно одрицање од Косова и Метохије, а све патриотске снаге у Србији, окружењу и расејању позивамо на национално окупљање у одбрану и очување Косова и Метохије у саставу Србије

За неки већи геополитички заокрет – који неки прижељкују, док га се други плаше и ужасавају – чини се да нема ни простора ни расположења. И није то никакво „седење на две столице“, као што се непрестано импутира, него елементарно уважавање како геополитичких реалности, тако и српских националних и историских специфичности.

Није ствар у томе да увек од сваког следећег протеста очекујемо да буде онај последњи, завршни. Да ли ће режим пасти под притиском улице, или на изборима, не можемо знати. Али, ако не протестујемо, немамо чему да се надамо

Да ли Држава Србија данас има технолошки капацитет да гарантује очување животне средине и здравог окружења својим грађанима током спровођења пројекта „Јадар“ који подразумева веома специфичне и до сада недовољно испитане технологије?

У међувремену, можемо да кажемо само – духоклонуће пропо. „Пропо“ није баш лепа фраза, њена употреба је најчешће граматички неправилна и није у духу српског језика, али не може јој нико оспорити да је заживела у језику. И за разлику од „духоклонућа“, свакако ћете имати прилике да чујете да је неко употреби у реченици.

Странке полазе од претпоставке да ниједна од њих не може представљати другу страну у међународној сфери или деловати у њено име. Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији.