Простије речено, ако не желе да живе у Христовом свету, живеће у Хомеровом. Последице ове дехристијанизације западне цивилизације као глобалног хегемона већ смо имали прилике да осетимо на својим леђима. Можда неки од њих мисле да свет тако и треба да изгледа. Ако не мисле, најбоље би им било да се – радују Христовом доласку

Противљење санкцијама Русији није неки „контроверзни“ политички курс, па да се око тога, тобоже, ломе копља и ствара нека квази-хамлетовска дилема, него би морала бити природна и логична последица суверене политике суверене државе која води рачуна о својим националним интересима, као и о свом достојанству

На нама је да објаснимо да посета потредседника Бајдена није била само награда за добро понашање, већ пре почетак нечега што мора да буде знатно интензивнији дијалог о томе како можемо да сарађујемо ближе и продуктивније на заједничким циљевима

Смењивост странака у влади и скупштини на нормалним, фер изборима срж је политичке слободе и демократије, ако ове уопште више игде има (sic!). Чему студирање ако се посао добија и потом напредује, по партијско-послушничком критеријуму, а не по способностима, на основу знањa и диплома

Нико није знао тако да ћути и чека да све прође! Какав сам само стасит и наочит роб био- ланци су ми се дивили, бре! Тамничарима сам ишао у положајнике, кумио се с мучитељима, братимио с лупежима…

Сећање на борбу за слободу је опасно када на твојој територији стоји џиновска војна база, у чијој сенци слуге нове империје отимају људе, пуцају на децу, пале куће и уништавају имовину оних истих којима су то радиле слуге оне старе империје 1914. године. Опасна ствар, сећање

На Србију се последњих недеља сручио прави цунами захтева и притисака за увођење санкција Русији. Не зна се да ли је страшнији спољни притисак, од стране бројних западних званичника, изасланика, посредника и комесара, великих и малих, или од њихове домаће политичке и медијске послуге, лакеја и менажерије

У атмосфери песимизма инсистирање на важности тога да се буде исправан Бошњак значи задобијање снаге као политичког средства. Оно што даје уверљивост, а највероватније и потхрањује овај дискурс, јесте нарастајући национализам међу босанским Србима.

Када је Вучићев обилазак јавних места у питању, припадници његовог обезбеђења често бивају бахати, забрањују пролаз грађанима много пре него што ће он уопште да дође, иако је за то надлежна полиција.

Немојте од Вучића правити ентитет који персонификује Србију, нити изједначавати српски народ са оним што Вучић ради, кога су Запад и НАТО поставили да нама влада