Браћа на “службеном“ путу или дивља градња као порнографска индустрија (I)

У обрнутој сразмери са вртоглавим цифрама на име криминалних послова функционера СНС и градских челника су наде грађана да ће се истрагом обухватити значајнији актери напредњачке врхушке ?! Да су којим случајем врху чистији прсти, “постојање’’ браће Немање и Новака било би незамисливо?! Ово, као примеру савршеног коруптивног устројства, на коме српском владајућем картелу у свету могу позавидети највећи мафијашки гангови. Уколико постоје?!  Хоботница је инсталирана готово у срцу система, у области градње и крупних пара и интереса са пипцима по вертикали и хоризонтали власти. Успостављена је у време доношења Закона о озакоњењу, по коме је градња без дозволе након новембра 2015. инкриминисана као кривично дело, и императив рушења бесправне градње настале након сателитског снимка 2015. године. Градском Секретаријату за озакоњење су поред надлежности за објекте изнад 400 м2,  године 2011. поверени послови озакоњења свих објеката на територији Града, који су прописи касније измењени и предмети 2020. враћени на надлежност општинама. Немања Стајић, који је од шефа Одељења за послове озакоњења општине Палилула и Раковица, 2014. устоличен у градског Секретара за озакоњење је експонент, битна карика. Убрзо ће се знати, да је истрага озбиљна или маска, игроказ? С обзиром да се на привођење браће Стајића чека 4 године и истрагом тапка на једном краку, “пипку“?!

Питања је ко су именом и функцијом све актери хоботнице која у Србији, од 2015. до данас,  без да је окрзнута, делује у епицентру, жижи  и попришту имовинских прописа, конверзија, трансакција и отимачина земљишта, сумљивих дозвола, “легалне” и дивље градње, и прања новца кроз токове градње, озакоњења и промета

Питања је ко су именом и функцијом све актери хоботнице која у Србији, од 2015. до данас,  без да је окрзнута, делује у епицентру, жижи  и попришту имовинских прописа, конверзија, трансакција и отимачина земљишта, сумљивих дозвола, “легалне” и дивље градње, и прања новца кроз токове градње, озакоњења и промета.     

 У погледу милионских цифара по основу провизија за озакоњење објеката насталих након новембра 2015. логично је упитати, откуд толико “посла“ за Немању Стајића, с обзиром да је на снази забрана дивље градње? 

Да ли је после новембра 2015. у Србији постојала грађевинска инспекција? Да ли су општинске инспекције  доносиле и спроводиле решења о уклањању бесправне градње ? Као и градска инспекција за објекте изнад 700 м2 ?  Да ли је Град преузимањем укупних надлежности општинских грађевинских инспекција од новембра 2018. спроводио  решења о уклањању дивље градње?  Слутимо да није ? Ваља знати  по чијем налогу се Секретаријат за инспекцију годинама оглушивао о законске прописе ? Колика је тарифа за нечињење? Колико то кошта по тарифираној  јединици мере, квадрату, објекту?  И колика је зарада за вишегодишње нечињење? Колико је данас “добра” секретарка градске инспекције Соња Божовић, која се бахато оглушује о прописе? На чији налог, миг и за које бенефите, Соња Божовић системски неспроводи решења о извршењу и злоупотребљава функцију? Као и њој подређена Јелена Гргуровић, шефица Одељења за извршење, која је 2018. године аванзовала у градски секретаријат за инспекцију?! Да ли су против њих због злопоутреба покретани поступци? И колико је  у тужилаштвима вођено поступака против  бесправних инвеститора?  Да ли је неко осуђен на казну затвора?!  Да ли је тачно, да је у граду са пола милиона бесправних квадрата,  ни дан нико није провео  у затвору!  

Они који су својим утицајем или директним нечињењем омогућили да дивља градња  у Србији буде бизнис чији се приходи мере цифрама у порнографској индустрији  систематски су ,организовано, у суизвршилаштву  у дуготрајном периоду суспендовали закон и правни поредак Србије?! 

Све што Божовић не сруши, то Стајић озакони. Харач се плаћа и на мосту и на ћуприји.  О овим криминалним пословима морали су да знају и Синиша Мали и Александар Шапић, и Горан Весић као главни менаџер Града  и шеф градским секретаријатима и службама, до именовања за министра грађевинарства и инфраструктуре?! Где је одговорност  Зоране Мiхајловић, која је била на челу ресорног министарства надлежног за надзор над секретаријатом за озакоњење и секретаријатом за грађевинску инспекцију. Али и Ирена Вујовић, јер осим зграда, Србијом,  на дивље ничу “стоваришта“, каменоломи и депоније. За хоботницу под завером ћутања, морала су да знају надлежна тужилаштва и главни тужилац и управни судови где предмети по тужбама грађана чаме годинама. Саучествује се, зна и ћути, зарад процента, кумства и бенефита. Као што је рецимо секретар у Влади Србије, Војин Недић знао да куму Стајићу посао џигља, “расте“.  

 Да је у Србији  криминал божански недодирљив, и да је цела државна структура огрезла у мућку, знали су сви. Осим Једног.?! 

Они који су својим утицајем или директним нечињењем омогућили да дивља градња  у Србији буде бизнис чији се приходи мере цифрама у порнографској индустрији  систематски су ,организовано, у суизвршилаштву  у дуготрајном периоду суспендовали закон и правни поредак Србије?!