Цитираћу одговор официра ОЗНЕ који одговара Драгомиру Јовановићу, шефу специјалне полиције за време окупације када се нудио да сарађује са новим властима – Ви сте Драгомире водили такав живот, да вам нико не може понудити нови. Ове речи могу бити одговор на сваку Вучићеву понуду када буде силазио, одлазио или буде био отеран са власти

Нико није знао тако да ћути и чека да све прође! Какав сам само стасит и наочит роб био- ланци су ми се дивили, бре! Тамничарима сам ишао у положајнике, кумио се с мучитељима, братимио с лупежима…

Када је реч о РС, свођење ратних догађања у Сребреници на "три дана јула '95." и "чињеницу да су Срби починили геноцид", има за циљ једино да се припреми и призове освета. Не треба нико да мисли да се то не види и да то тамо може да прође без отпора.

Тако је Александар Вучић, као председник Републике, на телевизији Пинк добио око 14 сати програма, а исто толико и на Б92. Телевизија Хепи преносила је активности председника шест и по сати, док је на Првој био сат времена мање.

Супротно од приступа претходне Владе, садашња српска Влада напорно ради у сарадњи са МКТЈ. Притисак домаће политичке потребе да се одблокира ССПпоразум о стабилизацији и придруживању и да се приближи чланству у ЕУ, очито је главни мотивациони фактор.

„Српски Вили Брант“ би подразумевао представника Србије који би падао ничице у Вуковару, признао Косово, „геноцид у Сребреници“, увео санкције Русији...

Читајући поново књигу Е. Х. Кара „Двадесетогодишња криза 1919-1939“ није тешко уочити злокобне сличности између структурних карактеристика тадашњег међународног система које су довеле до Другог светског рата и данашњих које као да нас воде ка новом глобалном рату

Уместо народа који дванаест векова касније сведочи равноапостолски подвиг солунске браће и чува њихову баштину, хоће од нас да направе – Хрвате. Хрвате, који нас дуже од деценије забављају апсурдним кованицама и именицама женског рода по узору на германске менторе. Хрвате, који уместо Дана словенске писмености и културе славе Дан хрватске глагољице и глагољаштва. И који су "своју", "хрватску" глагољицу искоренили и заборавили једнако темељно као "туђу", "српску" ћирилицу

Диверзификација страних, махом „greenfield“ инвестиција, повезано и са практичном стагнацијом у еврозони од 2020, донела је несумњиву корист српској индустрији. Управо су улагања кинеских фирми доминантно генерисала динамичан раст домаће индустријске производње. Сарадња са земљом која има вишак слободних средстава и компаније које послују на високом технолошком нивоу, те су последично способне да продукују глобално конкурентан извоз, без сумње је добитна комбинација. Здрав, и чини се одржив раст српске индустрије, који од почетка 2020. знатно надмашује онај који остварује већина европских држава, може се добрим делом повезати са повећаним ангажманом кинеског капитала у нашој земљи. Са растућом присутношћу фирми из Кине у Србији уско је повезан и пораст домаћег извоза, не само у ту државу.

Путин није никакав Хитлер и не ратује да „покори свет“, већ се бори и мучи да поврати макар део територије и народа које су његови претходници, потезом пера, лакомислено оставили изван руских граница