Српска историографија, научна дисциплина која се негује на српским универзитетима и у институтима, налази се у стању слободног пада. Она као да више нема ничег заједничког са оним што је била у време својих великих утемељивача: Стојана Новаковића, Илариона Руварца, Љубомира Ковачевића, Михаила Гавриловића, Слободана Јовановића, Јована Радоњића, Станоја Станојевића, Владимира Ћоровића, Васиља Поповића, Николе Радојчића, Мите Костића и осталих српских историчара с краја 19. и из прве половине 20. века.

Да се што хитније сазове седница Савета безбедности УН на којој би се изнеле чињенице о перманентном албанском терору у покрајини и донели закључци о обавезама цивилне и војне мисије УН на основу Резолуције СБ УН бр. 1244

Академик Драгољуб Живојиновић о Првом светском рату: Аустроугарска не би никад напала да иза ње није стајала Немачка и њене гаранције. Нико неће да каже да српска влада није имала план за Солунски фронт.

Остаје средње политичкоправно решење – „прелазна влада“. Она је „прелазна“ јер би имала задатак да води државу у краћем, прелазном периоду током којег би створила услове за одржавање поштених избора

Иако ресорни министар рече да неће бити одустајања, предлог члана 52а је, пред страхом од универзитетског штрајка,  повучен. А да ли је победа академске јавности коначна не може се са уверењем знати, јер недавно искуство казује да се предлог, у неким „припремљенијим“ условима, може поновити

Такође, патриотизам не значи бити против сваке критике сопствене земље – поготово не против оне која се односи на власт, распоред моћи, економску или међународну политику владе итд. Једино је одбрана и преживљавање властите заједнице она вредност према којој је патриоти дозвољено да буде некритичан

Техничке, финансијске и кадровске последице довеле би у питање енергетску независност земље, те да би последице примене ИНЕКП у садашњој форми убрзале процес промене власништва и одузимања кључних постројења и предузећа из руку грађана Србије

Противљење санкцијама Русији није неки „контроверзни“ политички курс, па да се око тога, тобоже, ломе копља и ствара нека квази-хамлетовска дилема, него би морала бити природна и логична последица суверене политике суверене државе која води рачуна о својим националним интересима, као и о свом достојанству

То значи да ако хоћемо прелазну владу она треба бити резултат дијалога свих актера, и изабраних представника грађана и представника академске заједнице (професора и студената)

На први поглед, режим је добио „три у један", тј. практично је („победнички“) избегао скупштинску расправу о било чему, а пре свега о сопственој одговорности за трагедију у Новом Саду. Али остаје дилема да ли ће тиме, на другој страни, појачати изливе незадовољства на улици, у јавности и међу грађанима