Nauru je za priznavanje nezavisnosti Tajvana dobio 30 miliona dolara. Da li je nešto platila Kina zbog povlačenja tog priznanja i Albanci za priznavanje Kosova – nije poznato. U priznavanju Abhazije i Južne Osetije ulogu su, tvrdi se, igrali i ruski tajkuni.

Zato ne treba da nas čudi što se već duže vreme javlja velika ravnodušnost i apatija koja uništava naš društveni i politički život svodeći ga na besomučno stranačko namirivanje i sve ogoljeniju i beskrupulozniju političku trgovinu, što stvara sve veću apatiju i razočaranost u našem društvu.

Prebijen je srpski mališan u zemlji koja je članica EU i baštini „evropske vrednosti“. U Italiji nema podizanja prašine oko ovog slučaja, nema posebnih emisija, neutralnih komentatora, visokih kazni, poseta državnih delegacija, izvinjavanja Srbiji na najvišem nivou.

Zemlje EU imaju svoje ekonomske interese na istoku i bez preke potrebe nisu rade da se otvoreno konfrontiraju sa Rusijom. Nije li onda najbolje, i takoreći „idealno“, da se Južni tok ruši baš u Srbiji, koja je tradicionalni saveznik Rusije i koja nije članica EU?

Možda će i protestanti iz drugih profesija početi da primenjuju strategiju taksista: blokiraj Beograd da bi ti ispunili zahteve. Zašto bi, posle iskustva od četvrtka – mučnog za obične građane, a slavodobitničkog za nasilnike sa taksi dozvolama – iko više u ovoj zemlji protestovao na drugi način?

Deluje da je logično smeniti političku figuru koja iza sebe ima ovoliko problematičnih momenata. Zapravo, mislim da politika koju je promovisao Dragan Đilas nije ni trebala da dobije poverenje građana na izborima. Ali ona jeste dobila to poverenje i Đilasova pobeda u Beogradu je bila ubedljiva.

Osim opravdanog likovanja zbog toga što će, najverovatnije, Hrvatska i njen predsednik najzad morati da plate za nešto što su protivzakonito izveli prilikom raspada SFRJ, stanovnici Srbije nemaju previše razloga da se raduju Putinovom isterivanju pravde.

Za ovog austrijskog najpre državnika, a onda i biznismena, govori se i kako je svojevremeno lobirao za priznavanje albanske republike na Kosovu, a što je, po njegovom dolasku u našu zemlju, kod mene, kao tipičnog Srbina Balkanca, izazvalo i nedoumicu i mučninu.

Ko je zaslužan za liberalizaciju viznog režima? Svakako ne oni koji su pretili da ”Evropa nema alternativu”, zatvorili tržište za ruske investicije i bili spremni da potpisuju nepovoljne ugovore da bi udovoljili birokratiji u Briselu. 

Najverovatniji cilj novog talasa demonizovanja srpstva, koji je započet stavljanjem znaka jednakosti između Gavrila Principa i Osame bin Ladena, jeste otcepljenje Vojvodine od Srbije.