Солидарност од шест месеци

Док Влада Србије одлучно одбија захтеве синдиката јавних предузећа за повећањем зарада, плате запослених у државној администрацији и директора државних компанија враћају се на претходни, врло високи ниво. Наиме, Влада Србије је одлучила да не продужи важност Закон о привременом смањењу зарада у државној администрацији, који је ступио на снагу 1. маја, а престао је да важи 31. децембра 2009. То значи да ће од Нове године, плате директора бројних предузећа и институција поново износити и по неколико хиљада евра. 

Закон о смањењу зарада је уведен као изнуђена и привремена мера због огромног мањка у државној каси. Њиме су били обухваћени између осталих народни посланици, председник Републике, чланови Владе, државни службеници, запослени у Народној банци, јавним агенцијама, јавним предузећима, привредним коморама, органима аутономних покрајина и јединицама локалне самоуправе. Од 1. маја прошле године плате веће од 40.000 динара биле смањене за 10, док су онима чија су примања била већа од 100.000 динара примања смањена за 15 одсто. Највеће зараде су биле ограничене и нису могле да буду веће од шест просечних зарада, односно око 186.000 динара.

Одлуком Владе важење закона није продужено и плате се враћају на старо. То значи да ће, на пример, гувернер НБС Радован Јелашић поново примати 412.000 динара, или око 4.500 евра. Директор ЈАТ ервејза примаће 379.181 динара, директор "Телекома" 354.879 динара, "ЕПС-а" 345.779 динара, "Транснафте" 331.163 динара, а директор "Железница Србије" 202.383 динара. Директор Централног регистра за хартије од вредности примаће 355.205 динара, директор Агенције за приватизацију 344.149, Агенције за осигурање депозита 322.589, а Агенције за привредне регистре 280.104 динара.

Закон о ограничењу зарада предвиђао је и да се износ добијен смањењем плата уплаћује у тзв. Фонд солидарности. У време важења Закона најплаћенији директори су добијали шестомесечни просек зарада у Србији, а преостали износ до своје пуне плате уплаћивали су у Фонд као помоћ најугроженијима у време транзиције, из ког је, на пример, недавно исплаћена једнократна помоћ за најугроженије у 40 општина у Србији. У овај фонд сливало се месечно око 220 милиона динара, а за шест месеци скупљено је око 1,2 милијарде динара.  На име солидарног пореза и председнику државе је сваког месеца с плате скидано 15.441 динар, премијеру 11.416, председници Скупштине Србије 9.882, потпредседницима Владе Србије 9.239, министрима 5.869 а посланицима 3.588 динара. У исто време, поједини директори су били “у мањку” за око 200.000 динара месечно.

Престанком важења Закона  о привременом смањењу зарада “солидарни” ће поново добити угојене коверте, иако су резултати њиховог рада углавном поразни. Фонд солидарности остаје празан,  баш у време кад се цела Куршумлија смрзава на протесту гладних радника, остављених без посла и прихода.