Prebijen je srpski mališan u zemlji koja je članica EU i baštini „evropske vrednosti“. U Italiji nema podizanja prašine oko ovog slučaja, nema posebnih emisija, neutralnih komentatora, visokih kazni, poseta državnih delegacija, izvinjavanja Srbiji na najvišem nivou.

Da li neko može da zamisli reakciju javnosti u Hrvatskoj kada bi Srbija pozvala nekog iz ove države da svedoči u korist njene kontratužbe, taj bi verovatno prošao pravu golgotu. Ali u Srbiji je danas sve moguće.

Možda će i protestanti iz drugih profesija početi da primenjuju strategiju taksista: blokiraj Beograd da bi ti ispunili zahteve. Zašto bi, posle iskustva od četvrtka – mučnog za obične građane, a slavodobitničkog za nasilnike sa taksi dozvolama – iko više u ovoj zemlji protestovao na drugi način?

Državljanstvo Republike Srbije bi trebalo da bude čast i obaveza, a ne nešto što se uzima zdravo za gotovo. Ukoliko neko sebe ne doživljava kao građanina Srbije, želi da svedoči protiv njenih građana, ili da prisustvuje svečanosti otimanja dela njene teritorije, ili da ratuje na strani terorista, nema problema, ali ti ljudi to ne bi smeli da rade sa srpskim pasošem.

Osim opravdanog likovanja zbog toga što će, najverovatnije, Hrvatska i njen predsednik najzad morati da plate za nešto što su protivzakonito izveli prilikom raspada SFRJ, stanovnici Srbije nemaju previše razloga da se raduju Putinovom isterivanju pravde.

Što se sastava privremenog organa tiče, stvari su se popravile u odnosu na ono što su mediji saopštavali, a saopštavali su na osnovu onoga što im, vlast pre svega, dojavi. Tako je SPS od početka bio jasan. Saopštili su ime svog kandidata za člana privremenog organa, koji je to i postao. 

Ko je zaslužan za liberalizaciju viznog režima? Svakako ne oni koji su pretili da ”Evropa nema alternativu”, zatvorili tržište za ruske investicije i bili spremni da potpisuju nepovoljne ugovore da bi udovoljili birokratiji u Briselu. 

Vrhunac hipokrizije i mesijanskog sindroma koji se može prepoznati u m delovanju ove stranke došao je od svog vrhunca u rečima njenog „principijelnog predsednika“, koji se ni ranije nije libio da ispolji svoju sklonost ka pragmatičnom i realističkom pristupu u politici.

Naravno da su potrebna izvinjenja, ali izvinjenja moraju biti obostrana. Insistirati na tome da Srbija treba da se izvini, a istovremeno jedan masakr slaviti kao dan tobožnje pobede, samo po sebi predstavlja nemoralan čin koji zaslužuje svaku osudu.

Kada pitamo ovu Vladu zašto ste KEK-u dali sever Kosova u energetskom smislu, oni nam kažu: „vi ste uništili Srbiju jer ste vodili pregovore sa Albancima“. Pa sa kim oni vode pregovore?! Sa Marsovcima?!