Sadašnja vlada i pregovarači, međutim, umesto da se i dalje drže ovih principa i Rezolucije 1244, da se eventualno ponudi celom Kosovu i Metohiji u okviru Srbije status sličan Južnom Tirolu, odrekli su ih se i prihvaćen je tzv. briselski sporazum.

Bilo kakav spoljnopolitički zaokret neće biti moguć, pošto imamo paralelne političke strukture koje, u teoriji, mogu odbiti poslušnost zvaničnoj državnoj politici. Ukinuti ovakvu autonomiju biće neizvodljivo, pošto samo „građani i građanke“ Vojvodine mogu da odlučuju o promeni granica Vojvodine.

Sećamo se Aleksandra Vučića, genseka SRS, demagoga, drskog bukača, Šešeljevog apologete, ministra koji je dobio, praktično besplatno, u vlasništvo, ogroman namešten stan dok su ovde padale bombe. Sećamo se ovog čoveka koji je bahato odbijao da plaća račune Telekomu Srbije za 15 meseci, vajkajući se malom poslaničkom platom.

Vest da ćemo u nekoj od narednih sezona F1 najverovatnije videti i srpski tim zvuči gotovo neverovatno. Samo, čini se da bi  Srbija, kako bi stigla na cilj, ipak morala da uskoro stane u pit stop, kako bi makar zamenila izlizane i istrošene pneumatike!

U Vučićevom slučaju je očito došlo do neke vrsta pozitivne povratne sprege u kojoj mu je moć koju je vešto stekao tokom prošlogodišnjeg postizbornog raspleta pomogla da značajno poveća ličnu popularnost, a onda je ta popularnost postala dodatni element u jednačini moći – što mu dodatno povećava popularnost – i tako u krug. 

Joška Broz i njegova KP utopiće se u masu sličnih, pošto ovde, nažalost, nikada nije sprovedena lustracija. Ali, ne ona  koja bi se odnosila na režim Slobodana Miloševića. Lustracija koja je ovoj zemlji još potrebnija jeste ona koja bi počistila sa javne scene i one koji su se ogrešili u režimu Josipa Broza Tita.

Novi Strateški vodič za odbranu Obamine administracije predstavlja prvi korak u prilagođavanju Vašingtona krajuperioda šezdesetogodišnje dominacije koja je počela 1945.

Dok srpski ministri najavljuju državnu pomoć italijanskoj auto industriji, vlade širom sveta okreću se prokaženom ekonomskom nacionalizmu kako bi svoje građane zaštitile od posledica svetske ekonomske krize.

U poslednjem slučaju, u kontekstu normi i prakse u međunarodnom pravu i međunarodnim odnosima, politiku Kine u sirijskom pitanju valja posmatrati na umu držeći kako deklarisan prenos težišta američkog delovanja na Pacifik.

I tako se među vojvođanskim Srbima pojavila ideja da su oni Vojvođani, a ne Srbi. Simbolički kapital nudi neophodnu materijalizaciju jednog, zapravo nemoguće siromašnog “identiteta”.