Jula prošle godine je trebalo da se održi sastanak Izvršnog odbora FIFA na kojem je ponovo trebalo da se dozvoli reprezentaciji Kosova da igra prijateljske utakmice, ali je odložen za 27. i 28. septembar. Nova-stara odluka nije doneta ni u septembru, već 14. decembra u Tokiju.

Čista idila, sloboda kretanja obezbeđena je verovatno za aktiviste „Helsinškog safarija“ koji nam situaciju na Kosovu predstavljaju kao veliko Potemkinovo selo. Zašto se na to njihovo bezbedno Kosovo nije vratio veći broj prognanih Srba?

Težnja NATO da silom izvrši preraspodelu energetskih i drugih prirodnih bogatstava, da stavi pod kontrolu geopolitički važne teritorije i komunikacije, da nametne silu iznad prava, nije prihvatljiva i prirodno je što izaziva osudu i sve snažniji otpor u svetu.

Danima, nedeljama, mesecima, mediji su od meskičkog gripa marljivo i sistemataski pravili strah i trepet. Ostavljen u nedoumici da li se radi o biblijskoj kugi ili malo težoj kijavici, čovek se po pravilu priklanja onoj strašnijoj verziji. Đavo ne spava...

Koga briga za zloupotrebu državne funkcije zarad sticanja materijalne koristi i brukanje države i naroda, koje cenu nema? Kako su Frankfurtske vesti pisale, niko iz Vlade nije upoznat s akcijom njenog funkcionera Vlajkovića.

Sada isti ti ljudi, koji shvativši da uticaj DSS-a vrtoglavo pada, nalaze nove gazde i organizujući ovakva „dešavanja“ zapravo rade u korist DS-a, a na štetu nacionalne opcije i građana Srbije. Dakle, ako Glavni odbor DSS-a ne stupi u kontakt sa biračima - posle prvih izbora moći će da zatvori dućan.

Imamo li pameti i snage da se okupimo a da ne pitamo odakle sredstva i ko će to da plati (jer čim počne priča o novcu, samo je pitanje trenutka kad će se Srblji pohvatati za vratove) pa da upitamo režim ko ih je i kada ovlastio da nas sramote i poklanjaju ono što nije njihovo?

Za Srbe, pad Berlinskog zida je šlagvort za ostrašćene i siledžijske sankcije, pravno nasilje komadanja dve bivše Jugoslavije i jedne aktuelne Srbije, kao i za dve ratne kampanje NATO koje su odnele hiljade života našem narodu. Kada to imamo na umu, pitam još jednom: šta mi to slavimo? i za čiji groš se radujemo?

Mislim da povodom ovog članka treba postaviti još dva pitanja – prvo, aktuelno pitanje, kome se zapravo Dačić obraća i zašto mu je potreban jedan ovakav tekst i drugo, šta nam sadržaj članka kazuje o političkoj eliti čiji je Dačić istaknuti predstavnik?

U šahovskoj partiji gde Rusi i Amerikanci vuku poteze, balkanski pion se belima nudi, a igra za crne. Partija se odvija na gasno-naftnoj tabli. Ometajući „Južni tok“, američki igrač usitnjava Srbiju i ukrupnjava Bosnu, (jedno od čvorišta gasa je predviđeno da bude u RS), a piona gura prema NATO minskom polju.