Након што је нашим грађанима на Косову и Метохији, противзаконитим распуштањем скупштина јединица локалне самоуправе на Косову и Метохији, а затим противуставним нечињењем председника Скупштине Србије ускраћено иборно право и право на учешће у управљању у јавним пословима, сада се истима крши и право на приступ суду.

Какав је кредибилитет неопходан држави Србији да би поставила питање несрећника страдалих у Задру, Загребу, "Олуји", Сарајеву, Мостару, Приштини, Пећи? Од када се то захтева кредибилитет да би се тражила правда за поклане и прогнане?

Све је почело тиме што овога пута ни једна партија или покрет нису самозадовољно и гордо пожурили да баш они буду први који ће упутити позив другима на сарадњу. Како је то раније био случај, када су биле мање искусне и мање православне, све партије су журиле да баш оне пошаљу тај први позив и да га, неизоставно, објаве преко свих новина.

Градска власт Новог Пазара је ''побратимила'' овај град са неким насељем у Турској, по имену Пендик, а одмах затим је променила називе места где живе само Срби. Село Црквине у општини Тутин, које се и у време турске окупације звало тако, сада се зове Кадилук!?

Демократска странка се након великих унутрашњих сукоба оријентисала да буде јасно одређена као једина јасно профилисана опозиција СНС-а и тежњи Александра Вучића и да уведе неку врсту преобраћеничког апсолутизма и све израженијег личног облика владавине.

Копи-пејст техника је данас постала прилично уобичајена, а она је уосталом већ одавно, само на мало другачији начин присутна у облику цитирања приликом писања стручних и научних радова. У том случају је, међутим, обавезно навођење извора и аутора.

Оно што највише боли је чињеница да му срамоту нуде и скоро све његове вође! Зато је слобода, и сваки сан о њој, по први пут тако далеко. Бираће народ-роб оно што нема, и за чим жуди. Бираће наду да бар мало живи боље.

Знак да се декларација о Сребреници расправља – без истинске расправе! – и доноси у Страсну седмицу је знак за оне који знакове умеју да читају. Али – не треба се умислити. Дакле, после невине смрти, мора доћи до васкрсења – али само за оне достојне покајања и исцељења.

Ма колико за себе мислили да смо еволутивно напредни, борба за власт у нашој врсти одвија се истом жестином. Боримо се за власт некада као животиње – агресијом и физичким обрачуном, а некада цивилизовано – гласањем на изборима. Метод је различит, али је суштина борбе иста: стећи власт. А власт је највећи афродизијак. Стога су мушкарци опседнути њоме.

Судбина браће Дробац јесте метафора положаја српске заједнице у Хрватској и односа хрватске јавности према случајевима очигледне националне дискриминације. Каква се порука шаље преосталим Србима у Хрватској оваквим понашањем премијерке?