Без икаквог друштвеног покрета у залеђу, невероватно је колико је данашњи „марксизам“ ствар празне реторике, колико се он своди на продавање магле уместо на жар и осећање неодложности.

На Косову, ово вероватно значи неки облик раздвајања Албанаца и Срба. БиХ је компликованија. Тамо решење вероватно обухвата обликовање различитог односа унутар БиХ и омогућавање Републици Српској да спроведе референдум о независности. 

Према речима америчког Бироа за статистику, број запослених у 2011 био је само милион виши него у 2002. Међутим, потребно је око 150.000 нових радних места месечно да би се пратио раст популације.

Од унитарне БиХ, до државе Бошњака муслимана, по рецепту и захтјевима њиховог највећег политичког ауторитета, реиса Мустафе Церића, има само полукорак. Имамо право да се томе супротстављамо као државотворни ентитет који има своју међународну потврђеност из Дејтона и Париза.

Рамсфелд је испунио највећи део свог времена у Тбилисију, што није неповезано са горе реченим, инспекцији цевовода који је касније придружен у Баку-Тбилиси-Цејхан (Азарбејџан, Грузија, Турска) пројекат транспорта нафте, који је описан као најполитизованији нафтовод на свету.  

Не постоји ниједан разлог, осим политичке жеље да се избегне доношење одлука, да се и даље блокира усвајање Статута Војводине. Не смемо да допустимо да се поново игра анахроним терминима асиметричности, нестабилности, разградње. То је језик с краја осамдесетих.

Ако Немачка сада не може да уради минимум неопходног, зашто би ико замишљао да би она могла пристати на политичку унију? Томе се може далеко мање веровати него обећању неког алкохоличара да ће да батали флашу кроз пет година.

Европска повеља о слободи штампе се у десет кратких чланова бави односом медија и власти, а њен други члан је изричит у ставу да новинарство мора бити „слободно од прогона, притиска и политичког или регулаторног мешања власти”. Повеља би обавезивала владе свих европских земаља, чак и оне које нису чланице ЕУ.

Очигледно, циљ Ирана је да обезбеди удео у каспијским нафтним и гасним ресурсима, да постане главна транзитна земља. Зарад његовог достизања, Иран демонстрира висок ниво прагматизма, скоро лишеног идеолошке реторике.

Опозиција, као признање сопствене немоћи, све чешће прети празном пушком - улицом. Привиђа им се да ће на јесен кренути неки социјални немири великих размера, али реалније је очекивати перманентне притиске појединих предузећа или еснафа на Владу, него што ће погођени кризом радикализовати политичку сцену.