Разбијање СРС-а је била је синхронизована акција с циљем да се разбије српски национални корпус. До 2008. у Србији су постојале три институције: војска, црква и СРС. Данас, покушали су да разбију СРС, војска је већ уништена, кренули су и на СПЦ, хтели су да смене патријарха...

Озбиљне државе своју прошлост не унижавају, већ од ње уче и према том науку се и владају. Можда мењају идеологије и државна уређења, али  сопствену историју не одбацују. Прихватају је таква каква јесте.

Повлачење америчких трупа оставиће једно дестабилизовано и потпуно разорено друштво у коме ће се насиље само интензивирати, с обзиром да Ирачка армија није спремна да се ухвати у коштац са свакодневним терористичким нападима.

Онда следи још мало кукања како је народ лењ, како иако има мало има и више него што је зарадио, и како је њему због тога тешко али да му буде лакше када се сети да је на изборима победио баш зато што је обећао реформе, акцију и промене и да је готово половина оних који су изашли на изборе рекла „да“ баш томе плану и том позиву!

Док нису дошли на власт био сам на улици, протествоао, дувао у пиштаљке, јуришао на кордоне. И сад сам на улици, али разлика је у томе што онда нисам имао јасну европску перспективу, а сад имам.

Наше проблеме никада неће хтети други да решавају, нити имају разлога за то. Поента је у томе да да будемо сигурни у себе и своје снаге и способности, да се ослонимо на сопствене снаге и активно и систематски радимо на побољшању свог положаја.

У беспомучној трци Србијом и светом, покушавајући да имитира (недостижног у тој области) Ђинђића, Тадић визуелном бујицом девеалвиране вербалне валуте покушава да упали мотивационо-инспиративни прекидач код грађана.

Познајући овај основни Вучићев медијски и политички метод, нема никакве дилеме да антируска писања Курира и Информера представљају управо његов лични интерес и став. Прилично је индикативно што су ова „ексклузивна открића“ Курира заправо старе и отрцане другосрбијанске оптужбе, које од 2008. понављају Ненад Чанак, ЛДП и поједини плаћени западни лобисти.

Оно што представља највећи парадокс, имајући у виду одлуку КФОР-а, јесте да су током тог кобног марта Албанци на мети посебно имали духовно наслеђе, тако да је срушено, запаљено или тешко оштећено 35 верских објеката.

Ове реченице можда још неком и лепо звуче и пружају наду, али већ се показало како то у пракси изгледа, и да се многе мере опет своде на цеђење суве дреновине порезима од грађана, занатлија и малих предузећа и укидање већине права запослених.