Што се Дана победе тиче, многи понављају да је антифашизам најмањи европски заједнички именитељ, но вербално антифашистичка, Европа је симболички у том контексту у неугодном положају. Фашизам и нацизам су настали на њеном тлу.

Осим тога, ове недеље је саопштено и да су САД изгубиле спор са Кином пред Светском трговинском организацијом поводом мера које су предузимале против кинеских производа од 2006. до 2012. године. То су само неке од новости о којима се у Србији мало или нимало не извештава.

Празник рада ни ове године неће бити обележен масовним радничким протестима у Србији, као што је то случај у великим светским градовима, зато што синдикалци не желе да изађу на улице без хонорара, рекао је у интервјуу за Прес Бранислав Чанак.

Првој групи не треба ништа посебно објашњавати зато што су то углавном људи који веома добро познају систем у Србији. Не само тренутно владајући, него и стварну суштину и проблеме сваког већег система, имају упоредна знања и сасвим су способни да сагледају све замке суштински владајућег страног интереса у Србији.

Tрампимо достојанство за европско чланство. Али поред достојанства морамо још нешто ставити на олтар европомоље, а то је Косово и Метохија. Трампићемо косовски мит за европски мит, косовске вриједности за европске вриједности, душу за обећани стандард.

Глобализација може бити кобна по њихов географски простор, по њихову целовитост, може бити понекад у политичком смислу побеђујућа ствар, али оно што један човек доноси, оно што је ствар појединца, глобализација не мора да угуши.

За разлику од Немачке, Јапан никада није прихватио одговорност за рат. Иако се социјалистички премијер Томичи Мурајама 1995. године званично извинио Кини, у Јапану никада није поведена искрена расправа о степену сопствене одговорности.

Тито је од почетка имао највећи страх како ће успети да се наметне као вођа српском народу који је, ипак, већински подржавао монархију. Зато главна улога Црвене армије и није била у протеривању фашиста, већ на устоличењу комунистичке власти у Београду.

Председник своје неулагање вета правда „због краткоће времена које сам имао да проценим уставност” и жељом да  „одлуку о уставности Закона препустим Уставном суду”.