Општа констатација: “Какви су нам медији, таква нам је култура”, само је позна реминисценција платоновски легитимисане корелације.

„Већина Немаца жели да разуме руску страну ствари“, каже Јерг Баберовски, истакнути професор источноевропске историје на Берлинском Хумболдт Универзитету. Историчар Штефан Плагенборг са универзитета Рур у Бохуму описао је сентименталан однос између Немаца и Руса као „неизмерну љубав“. Али како ова веза још увек постоји после два светска рата?

Србији апсолутно не прети грчки сценарио. Грчка је трошила више него што је могла у дужем периоду. Ми немамо тај случај. Ситуација око јавног дуга и његове контроле је потпуно јасна. Наш јавни дуг се искључиво односи на задуживање за инфраструктурне пројекте.

Да ли је политичком аналитичару Бранку Радуну ударила у главу дуготрајна летња врелина, на чије могуће последице упозоравају лекари, као што је групи бивших чланова ДСС ударила у главу градска власт, мисли ли Радун то што пише, шта заиста мисли, ако уопште мисли, тешко је рећи.

Други разлог који наводи Ђурковића да укаже на наводно лажно радикалско опозиционарство је несразмера у жестини Шешељевих напада на Николића у односу на оне усмерене против Александра Вучића.

Чак је и сарадња са другим земљама, која је у суштини позитивна, у реализацији интересне групе на власти постала средство за слабљење одбрамбене моћи Србије и њено стављање у службу интереса светских моћника.

Сасвим је очекивано да ће и Адам Михњик негирати поређење Косова и Крима јер то произлази из начина како он приступа ситуацији у Украјини и улози тзв. међународне заједнице која примењује исту политичку методологију као у време разбијања социјалистичке федералне Југославије.

Србија се, несумњиво, мора припремити за компромисно решење које подразумева одговарајуће уступке. За Србију би, иако то нико не нуди, вероватно најгоре решење било да јој ОУН врати Косово под њену пуну јурисдикцију...