|
Коментар дана
|
|
|
|
Станислав М. Томић
|
|
среда, 14. децембар 2011. |
|
 Tрампимо достојанство за европско чланство. Али поред достојанства морамо још нешто ставити на олтар европомоље, а то је Косово и Метохија. Трампићемо косовски мит за европски мит, косовске вриједности за европске вриједности, душу за обећани стандард.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Саша Гајић
|
|
уторак, 25. март 2008. |
 Прави циљ ове “критике”, објављене у последњем, 898. издању недељника Време , како ћемо видети, и није био само учено “поцепати” једну књигу, већ много више од тога – дисквалификовати и саме издаваче, неистинито представити њихов наводни “пројект”. |
|
Савремени свет
|
|
|
|
Лорна Штрбац
|
|
недеља, 08. јун 2014. |
|
 Цео геополитички контекст у време почетка транзиције био је другачији од садањег. По чувеном руском економисти Кондратијевом, који је стрељан у једном од Стаљинових логора, капитализам карактеришу циклуси прогреса и рецесије, који сваких педесет година смењују један другог.
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Мирослав Лазански
|
|
понедељак, 03. мај 2010. |
|
 Тито је волео живот. Није присвојио ниједан динар и ниједан од многобројних поклона које је добијао од иностраних шефова држава. Све што је имао остало је бившим југорепубликама. Неговао је свој култ личности, али је његова личност била јача од његовог култа.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Златко Богатиновски
|
|
уторак, 13. октобар 2015. |
|
Без увреде Ђурковићу, али нису ми уопште јасне две поставке из његовог чланка „Левица и глобални тајкуни“.
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Владимир Недељковић
|
|
понедељак, 12. децембар 2011. |
 Све до сада председник ДС-а, а уједно и председник Републике Србије, подједнако се бавио и економијом и питањима о Косову и Метохији. Међутим, овога пута то није био случај. |
|
Културна политика
|
|
|
|
Иван Миленковић
|
|
понедељак, 24. март 2008. |
|
 Књига Игора Ивановића Култура и идентитет (поглед здесна), која се недавно појавила у издању "Нове српске политичке мисли", крајње је упутан водич кроз оно што би хтело да се (само)легитимише као десна мисао у Србији.
|
|
Савремени свет
|
|
|
|
Нејт Шенкан
|
|
среда, 21. мај 2014. |
|
 Киргистан је реторички обавезан да се прикључи царинској унији још од 2010. Упркос тврдњама да ће се придружити 7. маја 2014, Џомарт Оторбајев, премијер Киргистана, изјавио је да ће припреме трајати у најмању руку до краја године.
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Драган Бисенић
|
|
уторак, 20. април 2010. |
|
 Трагедија у Смоленску, коју већ називају „другом катинском трагедијом“, прекинула је све видљивији успон руско-пољског помирења. Садашње реакције руске и пољске стране, међутим, крајње су различите од оних на „прву катинску трагедију“.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Драган Маршићанин
|
|
недеља, 04. октобар 2015. |
|
 Међутим, оно што није окупирало пажњу читалаца моје изјаве јесте део у којем упозоравам да је А. Вучић, говорећи неистине о Београду на води, поновио раније изношене судове о владавини Милоша Обреновића истичући да је самовоља владара пожељна и да даје добре резултате
|
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Небојша Катић
|
|
четвртак, 22. април 2010. |
|
 Ако сутра Дојче телеком постане власник домаћег Телекома, није лоше знати да је (комбиновано) државно учешће Немачке у Дојче телекому око 32 одсто. На овај начин, немачка држава је највећи појединачни акционар и може контролисати све што се у тој компанији догађа.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Данијела Ружичић
|
|
среда, 07. октобар 2015. |
|
 Представници власти и квази економисти - као протагонисти неолибералне економије - уверавали су грађане да ће увођењем страних ланаца доћи до веће конкурентности која ће условити снижавање малопродајних цена робе широке потрошње те да ће се то позитивно одразити на стандард грађана.
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Младен Ђорђевић
|
|
уторак, 13. децембар 2011. |
 Откако је Немачка преузела неформално вођство над ЕУ, политика штапа и шаргарепе замењена је батином, односно брутално јасном поруком да без де факто признања Косова Србија нема шансе да постане кандидат за за чланство у ЕУ. |
|
Културна политика
|
|
|
|
Владан Вукосављевић
|
|
понедељак, 24. март 2008. |
|
Као прво, посветити приказу једне књиге друштвено-политичких есеја читаве три и по странице простора у недељним новинама може да говори три ствари. Или да “Време” не зна како да попуни простор адекватним садржајима, или је реч о приказу дела које је камен-међаш у својој области а притом је из пера светски признатог стручњака и ауторитета. |
|
Савремени свет
|
|
|
|
Војислав М. Станојчић
|
|
петак, 23. мај 2014. |
|
 Да нису били и остали њени лоши ђаци, одговор на то питање лако би нашли у “учитељици живота”,. За мање од 25 година, током два светска рата и једне интервенције 1918-20. године, западне силе су три пута напале Русију године и проузроковале око 40 милиона жртава.
|
|
Преносимо
|
|
|
|
Драгољуб Жарковић
|
|
понедељак, 19. април 2010. |
|
 Jедан од озбиљних проблема ове владе није само у томе што је састављена на једном концепту а нашла се у окружењу којим доминирају ефекти економске кризе што је поништило концепт, већ и у томе, а неки ће рећи најпре у томе, што им људи мало верују.
|
|
Политички живот
|
|
|
|
Маринко М. Вучинић
|
|
субота, 10. октобар 2015. |
|
.jpg) Шта би тек било да се на Србију озбиљно не рачуна и да немамо тако јасно изражено пријатељство америчког предеседника. То су они пријатељски загрљаји од којих пуцају кости.
|
|
Коментар дана
|
|
|
|
Владимир Јевтић
|
|
петак, 09. децембар 2011. |
|
.jpg) Шеф комитета Државне думе за међународне послове Константин Косачов био је далеко прецизнији и отворенији. Он је упозорио на оштру реакцију Русије ако после изјаве Хилари Клинтон уследе нека дејства према РФ. Косачов је оценио да изјава Клинтонове неће допринети побољшању односа.
|
|
Културна политика
|
|
|
|
Срђан Дамњановић
|
|
среда, 27. фебруар 2008. |
 У чему је курцшлус између нашег важећег културног модела, чије је законито дете етномузика, а незаконито али омиљено, турбо-фолк? Курцшлуса заправо и нема, него влада редовно стање. |
|
Савремени свет
|
|
|
|
Благоје С. Бабић
|
|
недеља, 25. мај 2014. |
|
.jpg) За извођење државног удара у Украјини изабрано је време одржавања Олимписких игара у Русији. Извођачи удара сматрали су да су њене снаге безбедности сувише заузета Олимпијским играма, да би она могла да учини ишта више него да пристане на свршени чин у Кијеву.
|
|
.jpg)
