Коментар дана | |||
Моје право да знам све |
петак, 13. јануар 2012. | |
Позивајући се на моје право да знам све, које ми је загарантовано ТВ-претплатом, овом приликом хоћу да приупитам Јавни сервис где нестаде школски програм. Шта се десило са оним емисијама које смо гледали када је Сервис био мање Јаван? Стичем утисак да је, док смо били мали, и телевизија и ја, образовни и школски програм био неупоредиво бољег квалитета. Сећамо се сви непревазиђеног „Опстанка“, где је наратор био Дејан Ђуровић. А, данас, ако желим да допуним своје знање о флори и фауни, даљинцем морам да потражим Анимал планет или Дискавери. Јер ће ме у супротном на РТС-у, примера ради, на другом каналу сачекати пренос парламентарне расправе где, што се животињског света тиче, могу само да научим о голубовима превртачима и прелетачима. Кад смо већ код голубова, ту је и чувени голуб Гута који је са још чувенијим Ацом поштаром, обележио наше детињство. Чувена реченица: „Шта би било кад би било“, обележила је како ту емисију, тако и умногоме живот у Србији, јер у тешким временима некако нам она не силази са усана. Младена Андрејевића (Аца поштар) можемо сада видети у неким другим улогама, док се голуб Гута највероватније пензионисао, јер су писма замењена Фејсом и Твитером. Сад би Гута уместо да гугуче могао једино да твитује. Врабац је заменио голуба. И док смо на терену дечијих емисија, не смемо заборавити и Коцка коцка коцкицу, и нашег телевизијског родитеља Бранка Коцкицу. Он нас је васпитавао, учио, критиковао, хвалио. Уз њега смо одрастали веселије и безбрижније. Сад ако хоћу да видим Коцкицу, ја морам до копам по Јутјубу или да као већ прерасло дете идем у Позориштанце Пуж. Сећате ли се можда емисије „Књига је да се чита“? Сјајна емисија за многе од нас који баш нисмо одушевљено хватали књигу у руке, као да смо се бојали шта ћемо међу њеним корицама наћи. Ипак, глумац Бранислав Платиша нас је вешто водио кроз свет писане речи, и сигуран сам, код многих, на тај начин, пробудио навику за читањем. Сјајног глумца сада можете видети у позоришту „Бошко Буха“ јер га на медијском небу РТС-а нема. За оне који не знају ко је овај глумац, то је чика који глуми у оној реклами за ВЕБ ТВ и интернет. Сви који су пратили програм за децу одрастали су уз најомиљенију метлу на свету. „Метла без дршке“ била је емисија уз коју смо могли да научимо много тога, од бонтона па до грчке митологије. Кроз свет грчких митова и легенди, водио нас је проф Владета Јанковић. Већ чујем неке како кажу: „Па тај се зове ко онај наш амбасадор у Ватикану“. Рећи ћу вам у поверењу, ради се о истој особи. Све ове емисије, а има их још много, биле су право благо ондашње телевизије. Сада су оне склоњене у неки фундус, уместо да послуже као мерило вредности за неке будуће, како је то сад модерно рећи, пројекте. Уместо тога, на програму су серије „рекордне гледаности“, из којих се помаља иста глумачка постава. Ваљда је то у складу са мерама штедње због светске економске кризе, па се у свакој серији појављују исти глумци. Али то је већ нека друга прича. |