Rusija je spremna za rad na daljem razvoju UN sa svim partnerima na osnovu širokog konsenzusa, ali pokušaje da se uzdrma autoritet i legitimnost UN smatramo krajnje opasnim. To može da dovede do rušenja cele arhitekture međunarodnih odnosa

Da li iko može da pronikne u misteriju demarkacione linije između neoliberalne i nadnacionalne desnice i neoliberalne i nadnacionalne levice? Nevolja je u tome što obe naizmenično koriste ekonomsku otvorenost i kulturnu zatvorenost i to isključivo u službi transnacionalnog kapitala.

Dakle, o čemu će se voditi „unutrašnji dijalog“? Nikako o državnoj politici prema Kosmetu! Naprotiv, taj dijalog treba da bude neka vrsta „kolektivne psihoterapije“, u kojoj se od Srba u Srbiji – kao onomad od Srba u Crnoj Gori – zahteva da „prelome mozak“ kako bi mogli da postanu „realni“, kako bismo (briselske) „dogovore počeli da gledamo kao pobede“, i kako bismo se, pre svega i nadasve – „odrekli mitova“

Posle Mamićeve izjave o ministru Jovanoviću, bezazleni će možda pomisliti kako je to samo jedna zakasnela reakcija hrvatskog domoljuba koji se požrtvovano borio za Hrvatsku u ratu za oslobođenje domovine od srpskog i jugoslovenskog jarma, ali će se prevariti.

Današnja kriza označava kraj ekonomskog razvoja podsticanog samo pomoću kredita. Ipak, razvezivanje čvora u koji je suviše slabi finansijski sektor upleo ekonomiju zahteva vreme. Nesumnjivo, i dalje ne postoji konsenzus o tome šta je potrebno učiniti.

Kremlj nameće svoje crvene linije. Baš kao što Moskva nije dozvolila separatistima da se suoče sa katastrofalnim porazom prošlog leta u Ukrajini, Rusija je signalizirala da neće samo sedeti i dozvoliti da Bašar el Asad bude zbačen ili uklonjen spoljnom vojnom akcijom.

Zapravo je veliki broj istaknutih američkih novinara izgradio karijere koje su im se finansijski isplatile radeći upravo ono što Asanž radi.

Kurs dinara utiče na životni standard, trgovci najavljuju nove cenovnike, a dužnici sa evro klauzulama plaćaju sve veće rate. Jedno od najzanimljivijih pitanja danas u Republici Srbiji je koji je to realan kurs dinara.

Danas, samo dvadeset i šest godina posle rušnje Berlinskog zida, u mnogim delovima sveta niklo je na desetine objkata, bilo da su od betona, blokova, cigli ili bodljikave žice- koji razdvajaju narode i države i ograničavaju slobodu kretanja ljudi i dobara.