U situaciji kada se članstvo osipa, organizacija na terenu raspada, stranka prvi put u četvrtvekovnoj istoriji nema izabrane centralne organe, kada se rejting meri u promilima, a definiše sintagmom „statistička greška“, ovakav pristup i davanje legitimiteta Vučićevoj politici još su jedan autogol „novog DSS“

Srbobran, Zrenjanin i Apatin predstavljaju respektabilne sredine u vojvođanskim okvirima i apsolutni poraz DS-a i njenih koalicionih partnera ne može a da ne otvori suštinsko pitanje - ima li aktuelna administracija u Banovini legitimitet i moralno-političko utemeljenje da nastavi da vrši vlast?

Svetlana Slapšak u nekoj vrsti zaključka kaže da je potrebno da se kosovski mit stavi tamo gde pripada, u ruke poštenih istoričara, a ko su pošteni istoričari i poštena inteligencija, određivaće verovatno ona i Ivan Čolović.

  Među idejama plasiranim ovih dana u srpski javni prostor kao odgovor na inicijativu sa vrha države da se pokrene unutrašnji dijalog o načinima konačnog rešavanja kosmetskog pitanja, jedna je naišla na posebno zanimljiv odjek.

Kacinu je odmah uzvratio Tadićev saradnik Nebojša Krstić, a iznenadna razmena uvreda i optužbe da čak ni Tadić nije iskreno pristupao evrointegracijama su još jednom pokazali da EU u Srbiji traži samo izvođače radova, koji će u zamenu za podršku bez pogovora i do kraja izvršiti svoje zadatke.

Da li Zapad mora da se vrati metafizici radi sopstvenog spasenja? A, ako mora, da li to može da uradi bez mnogo štete po svoje liberalne, svetovne vrednosti, obezbeđujući tako postojanje još nečeg što je vredno braniti od njihovih neliberalnih protivnika?

Posebnu senku na Vučićevo lično poštenje baca prazna priča o tome da on i njegova porodica žive od plate premijera ili predsednika države koja ne prelazi 100.000 dinara, kad od tih para ne mogu da se finansiraju samo školarine njegove dece u privatnim školama. 

Vest je odjeknula poput groma, baš na Svetog Savu. Željko Mitrović, vlasnik jedne od najvećih, ako ne i najveće medijske imperije u jugoistočnoj Evropi, javno je izrazio sumnju da ga je neko iz njegovog neposrednog okruženja trovao.

Povećane kamate za kredite u evrima, pa i za subvencionisane, a zajmovi indeksirani u „švajcarcima” ukinuti.

Očigledno, narod Turske nije ustao i borio se protiv ovih ateista, krstaša i izdajnika. Zato je morao da bude ubijan od strane džihadista u samoubilačkim bombaškim napadima. Islamska država je obećala da će da napadne, i to je i učinila.