,,Demokratsko bratstvo'' oličeno u Đinđiću, Koštunici, Vuku Draškoviću, Nenadu Čanku i inim izvršiteljima tuđih naloga dočekano je od poletnih analitičara kao nosilac nove zore koji će rešiti sve ekonomske i političke probleme i na taj način zaštiti državno-nacionalne interese Srbije.

Tokom devet festivalskih dana, publika je bila u prilici da pogleda preko 150 filmova na više od 20 novosadskih lokacija, uz atraktivan prateći muzički i akademski program, kao i programe posvećene klasicima domaćeg i svetskog filma.

I sada, teške li ironije, ta ista Ana Brnabić objašnjava javnosti Srbije da smatra da bi vanredni parlamentarni izbori u Srbiji trebalo da se održe, kako bi se što pre sprovele izmene Ustava Srbije.

U toj situaciji, možda je najvažije pitanje koga će podržati SAD i EU. Lekić pre izbora nije dobio podršku tzv međunarodne zajednice, dok je Vujanović otvoreno izjavio da bi o ulasku u Atlantski savez trebalo da odluči crnogorska skupština, a ne građani.

Novosadski građanisti – autonomaši sa prezirom gledaju svoje beogradske parnjake kao navodne „balkanske primitivce“. Oni prednjače u svojoj zatvorenosti, uskogrudosti i zatucanosti, utuvljujući sebi bajke o nabeđenoj „kulturnosti“ i „izuzetnosti“, izmišljenoj posebnosti koja zapravo ne postoji.

Mislim da sam najveći deo obećanja ispunio. Malo sam toga obećavao. Glasove koje smo dobijali nismo dobijali na velikim temama, ni nacionalnim, niti bilo kojim drugim, nego pre svega na posvećenosti i radu.

Dobijanje datuma, razume se, tek je sićušni zakoračaj na putu u Evropu i uopšte ne znači  da će se Srbija najzad naći u  društvu razvijenijih država našeg kontinenta. No kako građani Srbije već godinama slušaju mantru da Evropa nema alternativu, to se nekome čini da bi  i dobijanje datuma zvučalo kao poklon.

Trenutna ekonomska kriza mogla bi da stavi pred test sposobnost evra da preživi u mnogo težim vremenima. Dok bi kriza mogla da ojača institucije stvorene od strane EMU, takođe bi mogla da stvori i velike rizike, kojih zemlje članice treba da budu svesne.

U martu 2006. godine predsednik Putin je potpisao promene zakona „ O vojnoj obavezi i vojnoj službi“ u vezi sa skraćenjem vojnog roka sa 24 na 12 meseci. Primena dvanaestomesečnog služenja vojnog roka je planirana  od  1. januara 2008. godine.