Mit o nekontrolisanom tržištu centralna je dogma neoliberalne ideologije. Iza ove intrige krije se surova borba za kontrolu tržišta koju slobodno možemo nazvati politikom, i to onom najbitnijom za sudbinu svakog slobodnog čoveka.

 Američki Senat je prihvatio nacrt zakona o budžetu Pentagona za 2019. godinu, u kojem se nalazi dopuna o zabrani isporuke Turskoj lovca F-35. Kako saopštava Reuters, lovci pete generacije neće biti prodati Ankari, u slučaju da predsednik Donald Tramp ne ubedi kongresmene da turska kupovina ruskog protivvazdušnog sistema S-400 ne preti NATO-u

Đoković nam tako pokazuje da se tradicionalne vrednosti kao što su vera, patriotizam i porodica mogu preobraziti u generator neslućene energije, a pokazuje nam i način na koji to mogu postati: potrebno je, naime, da se uokvire osećanjem mere i čojstva.

Čak i sa stanovišta političkih ciljeva vlasti – da ostane večno u toj poziciji – ovakvo ponašanje u vanrednom stanju nije potrebno. Kada se ono završi, nastaviće se tamo gde se stalo. Neće im pobeći ni vlast, ni moć, a najmanje demagogija. 

Ministar Gašić je zakazao konferenciju za novinare, na kojoj je pokušao da spere svoju savest izvinjenjem zbog svoje neprimerene izjave. Budući da više ne uživa premijerovo poverenje, bila je to prilika da ministar Bata podnese ostavku, ali su novinari još jednom doživeli poniženje.

Gde se potroši 184 milijarde eura koliko su dužne bivše SFRJ, a koje je prikazao grafikonima Boris Malagurski, tako da slikovito prikazuju „naivne spomenike“ generacija koje dolaze da otplaćuju dugove?

 Država u vanrednom stanju je kao voz prepun ljudi koji je iskočio iz šina i koji se nekontrolisano kreće. Zamislite da mašinovođa čiji je voz zbog nepropisane brzine iskočio iz šina ulazi u vagone i govori da će groblja biti puna, a istovremeno preti izbacivanjem iz tog nekontrolisanog voza ako neko bude širio paniku

Moderno robovlasničko društvo je zasnovano na dugu, odnosno dug je ništa drugo nego sredstvo kontrole i upravljanja. Odnos kreditora i dužnika je takav da dužnik mora stalno da ima na umu da duguje.  

Ako smo hteli da nacionalnu penziju vrednujemo kao čisto priznanje, oslobođeno od implikacija socijalne pomoći, onda smo kriterijum za izbor morali maksimalno zaoštriti, te tako broj dobitnika ograničiti na one pojedince od čijeg je dobra svima nama bolje.

Donacije EU koje dobijamo godinama unazad za infrastrukturu i slično, nam dolaze sa kamatom u vidu nametanja ekonomskog modela koji moramo slepo da sledimo. Strane direktne investicije su očigledan primer, najubedljiviji i najbitniji.