Rusija ne predstavlja egzistencijalnu pretnju zapadnoj demokratiji. Sovjetski Savez je bio mnogo znatniji protivnik i završio je kolabirajući pod teretom vlastitog ekonomskog neuspeha. Rusija se suočava sa unutrašnjim problemima, sličnih razmera (ne samo ekonomska stagnacija već takođe i demografski kolaps). Ali, to ne implicira da je zapadna demokratija izvan opasnosti. 

Mesta velikih bitaka su sada negde u nama samima, u našoj sposobnosti da sagledamo ko smo i šta smo, te da ne dozvolimo da nas jedan nasilni državni aparat pretvori u poslušnu i nesposobnu raju.

Borba za uticaj stavila je Bugarsku pod pritisak i Rusije i SAD, ali je za očekivati da Rusija neće odustati od planiranih projekata, i da će zajedno sa zainteresovanim evropskim partnerima uspeti da neutrališe inicijative SAD.

Posredovanje "međunarodne zajednice", korak po korak, svodilo se na zaokruživanje koncepta nezavisnog Kosova, proizvoda terorizma, nasilne secesije i agresije NATO.

Ako kriza u javnim finansijama Grčke nešto jasno označava, to nije na prvom mestu stanje Grčke, nego širi problem koji će u 2010. postati mnogo gori: državne obveznice su danas mehur od sapunice koji tek što nije prsnuo.

Samo pre tri godine, kurdski borci na severu Sirije bili su „heroji“ – borili su se protiv Islamske države i porazili su je. Sada ih Turska (član NATO-a) i milicije Slobodne sirijske armije (SSA) napadaju i vrše udare po njima u Afrinu. 

I Milica i ti nesretni ljudi sa Kosova koji su tu sahranjeni, oni su svi moji. Oni su više moji nego bilo koji Srbin ili Albanac koji je ubijao, ili onaj frik u avaksu gore. A ovi koji su ih ubijali - oni nisu moji. I nikad neće biti moji, ma koliko bili Srbi ili Albanci. Ne interesuju me. Nisam ja rođak sa ubicama.

Privatni sektor se delom razdužuje na teret države. Još gore, destrukcija platnog bilansa se nastavlja. Ekonomska struktura koja favorizuje trgovinu i uvoz na račun proizvodnje ostaje nepromenjena. Ako se ovakvi tokovi ne prekinu, to će značiti da iz ove krize Srbija nije ništa naučila.

Koncept neliberalne demokratije prvi je izneo Farid Zakarija 1997. godine. Po njegovom mišljenju, neliberalne demokratije nalikuju u mnogome liberalnim demokratijama, jerimaju slobodne ili barem delimično slobodne izbore, s tom razlikom što u neliberalnim demokratijama nedostaju neki drugi elementi liberalne demokratije a prvenstveno se tu misli na jako civilno društvo. Međutim, neliberalna demokratija, jednako kao liberalna,obuhvatavrednosti slobode okupljanja, raznolikost medija i višepartijski sistem

Kada Nemačkoj smetaju azilanti i drugi imigranti jer urušavaju socijalni i ekonomski sistem, možda bi Nemci trebalo da se sete da su izgradnji tog sistema upravo doprineli radnici iz siromašnijih zemalja!