Posle svega došle su naše izjave „kako ne treba bežati od razgovora o svemu, i ukoliko dođe do sveobuhvatnog rešenja za Kosovo i Metohiju, može se razgovarati i o stolici Kosova u UN”. A šta je to „sveobuhvatno rešenje za Kosovo i Metohiju”, to bi valjda trebalo da piše i u platformi i u rezoluciji o Kosovu. 

Godina 2010. doneće rast spoljnog duga, odliv novca ka EU i rast nezaposlenosti. Ali i zaglušujuću propagandu u zemlji u kojoj „EU nema alternativu“, jer je tako odlučila politička i intelektualna elita.

Zemlje članice EU ne samo da krše Konvenciju o ljudskim pravima EU, već i Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima UN i međunarodno pravo. Očigledno da su insititucije koje su ustanovljene posle Drugogo svetskog rata, izgubile svoju svrhu usled agresivne politike zapadnih sila koje su odlučile da vladavinu prava zamene vladavinom sile. 

Polemika između Branka Pavlovića i Boška Obradovića oko pitanja autonomije AP Vojvodine i moguće promene Ustava Srbije.

Ako grčke vlasti išta mogu naučiti od Argentine, to je besmislenost pokušaja da se izbegne neizbežno. Ne samo da će time država biti natovarena planinom javnog duga, već se time produbljuje i produžava recesija koja mora uslediti pre oporavka nakon devalvacije.

 U svom novom mandatu predsednik Putin će posebnu pažnju posvetiti razvoju ekonomije Rusije i poboljšanju standarda građana.Sama teritorija Krima je najpogodnija za privredne delatnosti i na njoj dejstvuje zona slobodne trgovine koja je regulisana Zakonom o formiranju slobodne ekonomske zone na Krimu. Ova oblast zbog toga je najprivlačnija za investitore u Rusiji, jer podrazumeva smanjenje poreza na dobit i uplate u socijalne fondove, a u nekim slučajevima i bescarinski režim

Petooktobarski prevrat 2000. godine, izveden narodnim gnevom i sa snažnom podrškom stranih obaveštajnih službi, bio je ideološki heterogen i sa nekompetentnim vođstvom. Taj poredak nije ispunio očekivanja i nade izmučenog i osiromašenog naroda Srbije.

Pacijent u razvijenoj Evropi ima pravo da bira gde će se lečiti, ne samo da bira lekara već i ustanovu, državni ili privatni sektor, on to sve plaća i svog džepa i pravo da bira je i u zdravstvu, kao i u politici, njegovo neprikosnoveno pravo.

Situacija u pogledu moguće pojave u Ukrajini jedinstvene pomesne pravoslavne crkve (JPPC), zadobija nove pojedinosti i nijanse. Nakon što je ukrajinski predsednik Petro Porošenko izjavio da namerava da uputi pismo konstantinopoljskom patrijarhu Vartolomeju, sa molbom da se daruje tomos o autokefalnosti JPPC, svoj korak je učinila i Vrhovna Rada. Njeni deputati su većinom od 268 glasova podržali tu inicijativu. Pri tome, glasali su „za“ ne samo zakonodavci pravoslavne veroispovesti, već i grko-katolici, muslimani i ateisti