Od Karića do Miškovića - svaka vlast ima svog tajkuna za hapšenje

Da me je Bogoljub Karić, svojevremeno, poslušao, a nije, kada se odmetnuo u političare, “da sa “đavolima tikve ne sadi”, i da se okane politike, ako ne želi da bude uhapšen, danas bismo imali i BK TV i Bogoljuba, Sretena i ostale Kariće u zemlji, a ne u belom svetu!?

Ipak, pošto je, očito, žeđ za lovom napojio, krenuo je u “katance i lance”, salate i praziluk i, ko bi se nadao, dogurao, ako me pamet ne vara do TREĆEG na listi značajnih i potencijalnih za buduću vlast, i njegov “Pokret snaga Srbije” postao je (ili je mogao da bude, ko će ga znati?) relevantna politička snaga na sluđenoj političkoj sceni Srbije...

Ipak, vlast i slast su mu se obili u glavu i on je, jednog dana, ili dan ranije, lepo spakovao pinkle, odleteo u Moskvu, legalno, s pasošem, i uz mahanje, da bi ondašnja vlast, tek kad je sleteo u Šeremetjevo – raspisla poternicu za njim?!

Dakle, poternica – tek kad je bio na – sigurnom.

I otud, ili od “tamo daleko” Bogoljub Karić je, svojevremeno, nudio vlastima da mu omogući, da se uz kauciju, dakako, brani sa slobode i da pokuša da dokaže da su teške optužbe protiv njega, i njegove familije, neosnovane. Nikad mi neće biti jasno, a jasno je, zašto sud, koji je kauciju uzimao i od “kurte i od murte”, nije prihvati onu koju je Bogoljub – nudio, ali to je druga tema...

Eks ministar Malović mu je, više puta, direktno i skriveno poručivala – da će biti uhapšen čim kroči na tlo Srbije i da za Bogoljuba nema – kaucije. (Slično je i sa Canetom Subotićem, ali on, ovog puta nije predmet teksta!) Otkud se sad setih Karića?

Pa, njegova stranka (ili ono što je ostalo od nje) je član vladajuće koalicije, supruga mu Milanka i brat Dragomir su narodni poslanici, vlast dakle, ali Bogoljuba nema, a kad će da se vrati, što bi se reklo, ne se znaje, mada, ima indicija da će, možda, ranije biti u Srbiji no što se očekuje.

Ali, nije samo to: Miroslav Mišković! I zbog robinskih, familijarnih veza i brakova... Mišković. Biznismen. Gazda. Delte i ko zna čega još... Nemam, lično, ama i jedan razlog da branim Miškovića, a to, da budem iskren, pored raznih “medijskih snajperista”, “sanova”, “apsanera”, “DHL-ovaca” nije ni – uputno.

Niti sam bio na platnom spisku Miroslava Miškovića, poput znamenitih Žarkovuića, Vučićevića, Marjanovića...niti mi je bio gazda, kao u “Pressu”, niti je pak “Svedok” bio na njegovim marketinškim jaslama, kao brojni mediji u Srbiji...

Istina, jednom, u nekoj TV emisiji na Bajatovićem “Mostu”, kad sam govorio o speciojalnom izdanju “SVEDOKmisteri” – “Kako prepoznati narkomana u kući?”, na poslednjoj stranici je bio oglas “Delte”. I. pdmah me je voditelj, znameniti, nekada, julovac, sada mali “tajkunčić” Nemanja Đorđević sačekao, kao iz topa:

“Aha, i tebe je kupio Mišković?!”

Odgovorio sam kontra pitanjem: koliko ti je platio Peconi da me to – pitaš!? Ovo pominjem samo zarad ilustracije priče o borbi protiv korupcije...

Nemam, naravno, ništa protiv borbe protiv korupcije koju vodi Aleksandar Vučić (sve lopove i pljačkaše treba strpati u zatvor!!), ali ne vidim nijedan pravi razlog, zašto se od saslušanja gazde “Delte”, ili njegovog sina, pravi medijski spektakl neviđenih razmera.

Prosto mi je neshvatljivo, kako je uopšte moguće, po odredbama Zakona o krivičnom postupku, da se ono što čovek “u svojstvu građanina” danas do podne kaže na informativnom razgovoru, do dertalja ili “sitnih crevaca” pojavi iste večeri u sutrašnjim novinama?!

Tu priče o “našem izvoru”, o odlično obaveštenim redakcijama, su priče za malu – decu.

Jer, kada bi se striktno poštovao Zakon, mnogi novinari iliti, sad je moderno, ekipe, da ne kažem kompletna novina, zaglavile bi u zatvoru zbog kršenja Zakona o krivičnom postupku i objavljivanja podataka koji su strogo zabranjeni?!

Istina, ove priče o “Našem Izvoru”, obaveštenom, očito, par ekselans, podsećaju me na nešto slično, što se događalo u “Slobino vreme”. Jedan nedeljnik, koji danas ne izlaze, često je “iz svojih izvora”, ili “svog izvora” imao čistu ekskluzivu?! Zapravo, tempiranu ekskluzivu!

Glodur te novine je u određeno vreme, na određenom mestu, preuzimao koverat, zapečaćen, ne znam, da li je bio i lupljen pećat “strogo.pov” i unutra gotove, napisane i opremljene rubrike, sa sve naslovom i podnaslovima.

Bojim se, da se i danas, nešto slično ne događa. Jer, kakvi su to izvori “iz vrha istrage” koji uredno, na vreme, i za provincijsko izdanje taman, dojave “našim medijima”, šta je u istrazi, pre nekoliko sati samo, saslušani rekao?!

Ili, kako je moguće, a i to sam ranije pisao, da novina, dan pre, objavi – ko će i u koliko sati da bude uhapšen?! I, kakva je to – istraga? Kad novine pišu optužnice, hapse i presuđuju? Samo da se ne udaljim od osnovne teme: biznis i politika su na ovim našim prostorima, nekako – u saglasnosti. Kad prvo nezakonito stekneš veliku lovu, onda je normalno da tu veliku lovu pretočiš u veliku vlast, ili bar da pokušaš...

Bogoljub Karić je to pokušao direktno, na izborima, a gazda “Delte”, Mišković, indirektno, “preko svojih ljudi”... I, često se u medijima pojavljivalo, čak, kako on, navodno, utiće i na formiranje vlade?! Zapravo, raspoređuje svoje ljude!

Da li je to tačno, ili ne, ko će ga znati: em nije dokazljivo, em se to radi u “četiri oka”, em sem indicija i priča, što kuloarskih, što kafanskih sve ostaje u tom domenu, “mož da bidne, ali ne mora da znači”.

Sad, posle prvog saslušanja Miroslava Miškovića, vlasnika „Delte“, i njegovog sina Marka, često se u javnosti špekuliše da je u “nemilosti”, navodno, “jer nije u ljubavi sa aktuelnom vlašću?!

Istina je, međutim, malo drugačija: činjenica je da u nas nema nijedanog krupnog biznismena koji u nekom trenutku, i na neki način, nije pokušao da uđe u politiku.

Već sam pomenuo nesrećnog Bogoljuba koji je od dobrog muzičara, pa i malog uspešnog zanatlije, zahvaljujući svojim sposobnostima, ali i bliskošću sa Slobodanom Miloševićem i Mirjanom Marković, postao prvo bankar, pa veliki biznismen. Setih se, kad sam, svojevremeno, kao novinar “Novosti” izveštavao iz Doma sindikata, kada je Bogoljub Karić pionirima, podelio štedne knjižice sa pet, ili biće po 10 maraka, namenske štednje, napisao jednu rečenicu, zbog koje je Bogoljub bio dugo na mene ljut – “kao puška”.

Rečenica je, otprilike glasila: na opšte iznenađenje Bogoljub Karić je pionirima podelio po štednu knjižicu, umesto usne harmonike! Ipak, odluku da i direktno uđe u politiku osnivanjem Pokreta snaga Srbije, a potom i ogroman broj glasova na izborima – skupo su ga koštali: prvo serije krivičnih prijava, pa i Interpolova poternica.

Da li je Miroslav Mišković zaista “sastavljao vladu”, (čujem da su se Amerikanci nešto bunili na tu temu), ne znam, ali sad kola vic da je ovu sastavio “Mića Jovanović sa Megatrenda” uz asocijaciju da je petoro članova Vlade Srbije vezano za “Megatrend”, na ovaj ili na onaj način!?), ali gazda “Delte”, se već i zvanično bavio politikom.

Istina, kratko, oko pola godine, kada je 1990. bio potpredsednik vlade, na poziv Miloševića.

Miroslava Miškovića sam upoznao još u doba kad je Kruševac bio jedan od centara srpske industrije, a Mišković je bio jedan od brojnih direktora, mislim da je bio direktor kruševačke „Župe”, koji se ni po čemu nije razlikovao od drugih direktora u Kruševcu, pogotovo po bogatstvu...

Ipak, da tu, oko Miškovića, na tren zastanem: sudeći prema najavama u “poni ekspresu” i “apsaneru” priča se nastavlja...

Ali, ono što je iz aviona vidljivo, da se u medijima, obično, preobaveštenima, ime jednog od uspešnijih ljudi sa ovog prostora, a koji je u mnogo čemu, upravo s Miškovićem bio, na ovaj ili na onaj način, povetivan, danas uopšte ne pominje? Iako je, svakako, jedan od najbogatijih ljudi i čovek koji je opstajao u brojnim garniturama vlasti!

Vlast se menjala, a on je opstajao!? Milan Beko! Bio je ministar za privatizaciju u doba Miloševića. Uvek je bio u važnim poslovima, u Kragujevcu, oko gasa i nafte, bio je važan šraf u Fondu za razvoj, a bio je i autor jednog od Zakona o privatizaciji. Bio je u vladi Mirka Marjanovića, odakle je detaširan u  saveznu vladu Momira Bulatovića.

Na funkciju ministra za privredu. Ne bi se moglo reći da nije bio po volji iliti ukusu i Slobodanu Miloševiću, Vojislavu Koštunici, pa i sadašnjem predsedniku države Tomislavu Nikoliću, koga je posetio u bolnici u vreme štrajka glađu...

Nisu bili zanemarljivi ni njegovi kontakti sa Vladimirom Bebom Popovićem, a odigrao je i izuzetno značajnu ulogu u privatizaciji najtiražnijeg spskog dnevnog lista “Večernje Novosti”, za koju je, svojevremeno, kao i za “Politiku”, Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade Srbije, najavio da će “za nekoliko dana” da obavesti javnost o – svemu.

Dani, istina prolaze, “srpskog rusa iz Šapca”, Miroslava Bogićevića, koji je navodno kupio i “Novosti” i “Politiku” niko više i ne pominje? Zašto? Možda je – “amnestiran”!? A nije objavljeno?

Ali, svako vreme ima svoje breme i nove – tajkune: Miodrag Kostić, Aleksandar Vlahović, Zoran Drakulić, Nenad Popović, Božidar Đelić...

Ovih dana, Miodrag Kostić – Šećerko, pojavio se u javnosti iz dva ugla, kao kritičar Dragana Đilasa, ali i humanitarni dobrotvor, koji je dao 200 hiljada evra pomoći za nezbrinutu decu?!

To što napada Dragana Đilasa (koji mu je žestoko odbrusio!) je danas IN, ali što je dobrotvor, to je za mene, možda i predsednika Nikolića (sa kojim se uslikao?) novost? Njegova „MK grup“ danas je, čini se, jedan od uspešnijih poslovnih sistema u Srbiji.

Inače, Miodragu Kostiću je posao krenuo u doba, kada je, istina kratko, bio direktor Demokratske stranke, ma šta to značilo, pa kad je kupio šećerane za tri evra, a slovio je za bliskog prijatelja Zorana Đinđića, i bio je jedan od nosača kovčega na sahrani, a i kum je lidera LSV Nenada Čanka...

Aleksandar Vlahović, stručnjak za ekonomiju, konsalting i investicije,  suvlasnik „EKI investmenta” i još mnogo toga. Bio je ministar za privredu i privatizaciju od 2001. do 2004, član je Demokratske stranke.

Njegova uloga u privatizaciji smederevskog giganta “Železare” nije zanemarljiva, a po mnogim procenama, uskoro će morati “u svojstvu građanina” da se pojavi na informativnom razgovoru u MUP i da objasni kako je Sartid prodat “poznatom kupcu”, za bagatelu i siću od 21,3 miliona dolara i kakve su sve zloupotrebe vlasti činjene da bi se Sartid ustupio Amerikancima?!

Interesantan lik na ovdašnjoj privredno-političkoj sceni svakako je i Zoran Drakulić, danas predsednik „Ist pointa” iz Nikozije, a svojevremeno bio je i direktor Geneksove kompanije „Jugoarab” koja je radila u Libanu, a potom na Kipru.

Kad se vratio u Srbiju mnogi su ga proglašavali “naslednikom” tadašnjeg “svemoćnog” šefa “Geneksa” Mikija Savićevića, ali od toga nije bilo – ništa. Bilo je!

“Geneks” je propao”, rasparčan je i od njega je danas ostalo samo ime, a Zoran Drakulić je zaplovio vodama privatnog biznisa. Svojevremeno, Drakulić je bio blizak Vojislavu Koštunici, finansirao Demokratsku stranku Srbije, negde do oktobra 2000, a bio je i kandidat te stranke za gradonačelnika Beograda.

Šta se desilo da “pukne tikva” između Drakulića i DSS, zapravo Vojislava Koštunice, nije baš najjasnije, ali je jasno da nisu više u ljubavi! Ili je to, možda, uzročno povezano s podatkom da su brojne Drakulićeve firme u velikim finasijskim problemima, ali je nejasno šta je starije, kokoška ili jaje?!

Dr Nenad Popović, narodni poslanik je još jedan od biznismena bliskih DSS. On je aktuelni potpredsednik te stranke. Vlasnik je „ABS holdinga“, firme u oblasti elektroenergetike. Mogli bismo tu da pomenemo i mnoge druge, koji slove za “bezobrazno bogate”, recimo eks ministra i potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije, o kome smo pisali nekoliko brojeva ranije i njegovoj ulozi oko nekih medija, ali ima vremena...

Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala se, očito, tek zahuktava. Ali, šta je sa slučajem Gorana Kneževića koji je uhapšen kao kriminalac da bi danas završio kao ministar, i to kao kadar Srpske napredne stranke!? 

Istina, Knežević je na sudu nepravosnažno oslobođen, tužilaštvo je najavilo žalbu, ali ako Knežević bude i definitivno oslobođen, šta je sa onima koji su čoveka, ni krivog, ni dužnog, strpali 13 meseci u pritvor?!

Da li će se saznati imena tih moćnika koji su uhapsili nevinog čoveka, prenebregavajući osnovni pravni postulat, “bolje deset krivih na slobodi, nego jedan nevin u zatvoru, (primedba V.D.)?

(Svedok)