Од Карића до Мишковића - свака власт има свог тајкуна за хапшење

Да ме је Богољуб Карић, својевремено, послушао, а није, када се одметнуо у политичаре, “да са “ђаволима тикве не сади”, и да се окане политике, ако не жели да буде ухапшен, данас бисмо имали и БК ТВ и Богољуба, Сретена и остале Кариће у земљи, а не у белом свету!?

Ипак, пошто је, очито, жеђ за ловом напојио, кренуо је у “катанце и ланце”, салате и празилук и, ко би се надао, догурао, ако ме памет не вара до ТРЕЋЕГ на листи значајних и потенцијалних за будућу власт, и његов “Покрет снага Србије” постао је (или је могао да буде, ко ће га знати?) релевантна политичка снага на слуђеној политичкој сцени Србије...

Ипак, власт и сласт су му се обили у главу и он је, једног дана, или дан раније, лепо спаковао пинкле, одлетео у Москву, легално, с пасошем, и уз махање, да би ондашња власт, тек кад је слетео у Шереметјево – расписла потерницу за њим?!

Дакле, потерница – тек кад је био на – сигурном.

И отуд, или од “тамо далеко” Богољуб Карић је, својевремено, нудио властима да му омогући, да се уз кауцију, дакако, брани са слободе и да покуша да докаже да су тешке оптужбе против њега, и његове фамилије, неосноване. Никад ми неће бити јасно, а јасно је, зашто суд, који је кауцију узимао и од “курте и од мурте”, није прихвати ону коју је Богољуб – нудио, али то је друга тема...

Екс министар Маловић му је, више пута, директно и скривено поручивала – да ће бити ухапшен чим крочи на тло Србије и да за Богољуба нема – кауције. (Слично је и са Цанетом Суботићем, али он, овог пута није предмет текста!) Откуд се сад сетих Карића?

Па, његова странка (или оно што је остало од ње) је члан владајуће коалиције, супруга му Миланка и брат Драгомир су народни посланици, власт дакле, али Богољуба нема, а кад ће да се врати, што би се рекло, не се знаје, мада, има индиција да ће, можда, раније бити у Србији но што се очекује.

Али, није само то: Мирослав Мишковић! И због робинских, фамилијарних веза и бракова... Мишковић. Бизнисмен. Газда. Делте и ко зна чега још... Немам, лично, ама и један разлог да браним Мишковића, а то, да будем искрен, поред разних “медијских снајпериста”, “санова”, “апсанера”, “ДХЛ-оваца” није ни – упутно.

Нити сам био на платном списку Мирослава Мишковића, попут знаменитих Жарковуића, Вучићевића, Марјановића...нити ми је био газда, као у “Прессу”, нити је пак “Сведок” био на његовим маркетиншким јаслама, као бројни медији у Србији...

Истина, једном, у некој ТВ емисији на Бајатовићем “Мосту”, кад сам говорио о специојалном издању “СВЕДОКмистери” – “Како препознати наркомана у кући?”, на последњој страници је био оглас “Делте”. И. пдмах ме је водитељ, знаменити, некада, јуловац, сада мали “тајкунчић” Немања Ђорђевић сачекао, као из топа:

“Аха, и тебе је купио Мишковић?!”

Одговорио сам контра питањем: колико ти је платио Пецони да ме то – питаш!? Ово помињем само зарад илустрације приче о борби против корупције...

Немам, наравно, ништа против борбе против корупције коју води Александар Вучић (све лопове и пљачкаше треба стрпати у затвор!!), али не видим ниједан прави разлог, зашто се од саслушања газде “Делте”, или његовог сина, прави медијски спектакл невиђених размера.

Просто ми је несхватљиво, како је уопште могуће, по одредбама Закона о кривичном поступку, да се оно што човек “у својству грађанина” данас до подне каже на информативном разговору, до дертаља или “ситних цреваца” појави исте вечери у сутрашњим новинама?!

Ту приче о “нашем извору”, о одлично обавештеним редакцијама, су приче за малу – децу.

Јер, када би се стриктно поштовао Закон, многи новинари илити, сад је модерно, екипе, да не кажем комплетна новина, заглавиле би у затвору због кршења Закона о кривичном поступку и објављивања података који су строго забрањени?!

Истина, ове приче о “Нашем Извору”, обавештеном, очито, пар екселанс, подсећају ме на нешто слично, што се догађало у “Слобино време”. Један недељник, који данас не излазе, често је “из својих извора”, или “свог извора” имао чисту ексклузиву?! Заправо, темпирану ексклузиву!

Глодур те новине је у одређено време, на одређеном месту, преузимао коверат, запечаћен, не знам, да ли је био и лупљен пећат “строго.пов” и унутра готове, написане и опремљене рубрике, са све насловом и поднасловима.

Бојим се, да се и данас, нешто слично не догађа. Јер, какви су то извори “из врха истраге” који уредно, на време, и за провинцијско издање таман, дојаве “нашим медијима”, шта је у истрази, пре неколико сати само, саслушани рекао?!

Или, како је могуће, а и то сам раније писао, да новина, дан пре, објави – ко ће и у колико сати да буде ухапшен?! И, каква је то – истрага? Кад новине пишу оптужнице, хапсе и пресуђују? Само да се не удаљим од основне теме: бизнис и политика су на овим нашим просторима, некако – у сагласности. Кад прво незаконито стекнеш велику лову, онда је нормално да ту велику лову преточиш у велику власт, или бар да покушаш...

Богољуб Карић је то покушао директно, на изборима, а газда “Делте”, Мишковић, индиректно, “преко својих људи”... И, често се у медијима појављивало, чак, како он, наводно, утиће и на формирање владе?! Заправо, распоређује своје људе!

Да ли је то тачно, или не, ко ће га знати: ем није доказљиво, ем се то ради у “четири ока”, ем сем индиција и прича, што кулоарских, што кафанских све остаје у том домену, “мож да бидне, али не мора да значи”.

Сад, после првог саслушања Мирослава Мишковића, власника „Делте“, и његовог сина Марка, често се у јавности шпекулише да је у “немилости”, наводно, “јер није у љубави са актуелном влашћу?!

Истина је, међутим, мало другачија: чињеница је да у нас нема ниједаног крупног бизнисмена који у неком тренутку, и на неки начин, није покушао да уђе у политику.

Већ сам поменуо несрећног Богољуба који је од доброг музичара, па и малог успешног занатлије, захваљујући својим способностима, али и блискошћу са Слободаном Милошевићем и Мирјаном Марковић, постао прво банкар, па велики бизнисмен. Сетих се, кад сам, својевремено, као новинар “Новости” извештавао из Дома синдиката, када је Богољуб Карић пионирима, поделио штедне књижице са пет, или биће по 10 марака, наменске штедње, написао једну реченицу, због које је Богољуб био дуго на мене љут – “као пушка”.

Реченица је, отприлике гласила: на опште изненађење Богољуб Карић је пионирима поделио по штедну књижицу, уместо усне хармонике! Ипак, одлуку да и директно уђе у политику оснивањем Покрета снага Србије, а потом и огроман број гласова на изборима – скупо су га коштали: прво серије кривичних пријава, па и Интерполова потерница.

Да ли је Мирослав Мишковић заиста “састављао владу”, (чујем да су се Американци нешто бунили на ту тему), не знам, али сад кола виц да је ову саставио “Мића Јовановић са Мегатренда” уз асоцијацију да је петоро чланова Владе Србије везано за “Мегатренд”, на овај или на онај начин!?), али газда “Делте”, се већ и званично бавио политиком.

Истина, кратко, око пола године, када је 1990. био потпредседник владе, на позив Милошевића.

Мирослава Мишковића сам упознао још у доба кад је Крушевац био један од центара српске индустрије, а Мишковић је био један од бројних директора, мислим да је био директор крушевачке „Жупе”, који се ни по чему није разликовао од других директора у Крушевцу, поготово по богатству...

Ипак, да ту, око Мишковића, на трен застанем: судећи према најавама у “пони експресу” и “апсанеру” прича се наставља...

Али, оно што је из авиона видљиво, да се у медијима, обично, преобавештенима, име једног од успешнијих људи са овог простора, а који је у много чему, управо с Мишковићем био, на овај или на онај начин, поветиван, данас уопште не помиње? Иако је, свакако, један од најбогатијих људи и човек који је опстајао у бројним гарнитурама власти!

Власт се мењала, а он је опстајао!? Милан Беко! Био је министар за приватизацију у доба Милошевића. Увек је био у важним пословима, у Крагујевцу, око гаса и нафте, био је важан шраф у Фонду за развој, а био је и аутор једног од Закона о приватизацији. Био је у влади Мирка Марјановића, одакле је деташиран у  савезну владу Момира Булатовића.

На функцију министра за привреду. Не би се могло рећи да није био по вољи илити укусу и Слободану Милошевићу, Војиславу Коштуници, па и садашњем председнику државе Томиславу Николићу, кога је посетио у болници у време штрајка глађу...

Нису били занемарљиви ни његови контакти са Владимиром Бебом Поповићем, а одиграо је и изузетно значајну улогу у приватизацији најтиражнијег спског дневног листа “Вечерње Новости”, за коју је, својевремено, као и за “Политику”, Александар Вучић, први потпредседник Владе Србије, најавио да ће “за неколико дана” да обавести јавност о – свему.

Дани, истина пролазе, “српског руса из Шапца”, Мирослава Богићевића, који је наводно купио и “Новости” и “Политику” нико више и не помиње? Зашто? Можда је – “амнестиран”!? А није објављено?

Али, свако време има своје бреме и нове – тајкуне: Миодраг Костић, Александар Влаховић, Зоран Дракулић, Ненад Поповић, Божидар Ђелић...

Ових дана, Миодраг Костић – Шећерко, појавио се у јавности из два угла, као критичар Драгана Ђиласа, али и хуманитарни добротвор, који је дао 200 хиљада евра помоћи за незбринуту децу?!

То што напада Драгана Ђиласа (који му је жестоко одбрусио!) је данас ИН, али што је добротвор, то је за мене, можда и председника Николића (са којим се усликао?) новост? Његова „МК груп“ данас је, чини се, један од успешнијих пословних система у Србији.

Иначе, Миодрагу Костићу је посао кренуо у доба, када је, истина кратко, био директор Демократске странке, ма шта то значило, па кад је купио шећеране за три евра, а словио је за блиског пријатеља Зорана Ђинђића, и био је један од носача ковчега на сахрани, а и кум је лидера ЛСВ Ненада Чанка...

Александар Влаховић, стручњак за економију, консалтинг и инвестиције,  сувласник „ЕКИ инвестмента” и још много тога. Био је министар за привреду и приватизацију од 2001. до 2004, члан је Демократске странке.

Његова улога у приватизацији смедеревског гиганта “Железаре” није занемарљива, а по многим проценама, ускоро ће морати “у својству грађанина” да се појави на информативном разговору у МУП и да објасни како је Сартид продат “познатом купцу”, за багателу и сићу од 21,3 милиона долара и какве су све злоупотребе власти чињене да би се Сартид уступио Американцима?!

Интересантан лик на овдашњој привредно-политичкој сцени свакако је и Зоран Дракулић, данас председник „Ист поинта” из Никозије, а својевремено био је и директор Генексове компаније „Југоараб” која је радила у Либану, а потом на Кипру.

Кад се вратио у Србију многи су га проглашавали “наследником” тадашњег “свемоћног” шефа “Генекса” Микија Савићевића, али од тога није било – ништа. Било је!

“Генекс” је пропао”, распарчан је и од њега је данас остало само име, а Зоран Дракулић је запловио водама приватног бизниса. Својевремено, Дракулић је био близак Војиславу Коштуници, финансирао Демократску странку Србије, негде до октобра 2000, а био је и кандидат те странке за градоначелника Београда.

Шта се десило да “пукне тиква” између Дракулића и ДСС, заправо Војислава Коштунице, није баш најјасније, али је јасно да нису више у љубави! Или је то, можда, узрочно повезано с податком да су бројне Дракулићеве фирме у великим финасијским проблемима, али је нејасно шта је старије, кокошка или јаје?!

Др Ненад Поповић, народни посланик је још један од бизнисмена блиских ДСС. Он је актуелни потпредседник те странке. Власник је „АБС холдинга“, фирме у области електроенергетике. Могли бисмо ту да поменемо и многе друге, који слове за “безобразно богате”, рецимо екс министра и потпредседника Владе Србије за европске интеграције, о коме смо писали неколико бројева раније и његовој улози око неких медија, али има времена...

Борба против корупције и организованог криминала се, очито, тек захуктава. Али, шта је са случајем Горана Кнежевића који је ухапшен као криминалац да би данас завршио као министар, и то као кадар Српске напредне странке!? 

Истина, Кнежевић је на суду неправоснажно ослобођен, тужилаштво је најавило жалбу, али ако Кнежевић буде и дефинитивно ослобођен, шта је са онима који су човека, ни кривог, ни дужног, стрпали 13 месеци у притвор?!

Да ли ће се сазнати имена тих моћника који су ухапсили невиног човека, пренебрегавајући основни правни постулат, “боље десет кривих на слободи, него један невин у затвору, (примедба В.Д.)?

(Сведок)