ИН МЕМОРИАМ – велемајстор Верица Недељковић (1929-2023) – дама једном, дама заувек

Србија, српски спорт и српски шах у среду 13. децембра 2023. претпела је ненадокнадив губитак: после краће болести преминула је легендарна Верица Недељковић; магистар, прва жена инжењер бродарства, шаховски велемајстор и кандидат за титулу првака света...

Oво је сећање о велемајстору, дипломираном машинском инињеру, мр. Верици (Јовановић) Недељковић (95), (рођеној у Придворици, Чачак, 16.септембра 1929), и њеном супругу, кардиологу др Срећку Недељковићу (рођеном у селу Вирову, општина Ариље 4. децембра 1923. – преминуо 2. јануара 2011. у Београду, сахрањем у Алеји великана) интернационалном шаховском мајстору, професору Медицинског факултета у Београду врхунском кардиологу - речју - о породици Недељковић...

Ни о Верици, ни о Недељковићима, наравно, нема ни документарца, нема играног филма.

Јер, ово је Србија.

Овај мој текст-сећања о Верици и Недељковићима је мој мали и лични покушај, пошто сам познавао Верицу и Срећка, њеног сина др Милоша и бројне клинце из те лозе...

Да јавност у Србији прочита и утуви себи у главу, да је Србија имала и има оно што многи немају, од Тесле, Пупина, Андрића, Ђоковића, Јокића, Шпановићке... а то свакако нису ни они који нам Велики брат и њихови вазали намећу, ликови из разноразних парова, фарми, задруга, старлете, прецизније проститутке,лажне певачице, сподобе и муљ и талог једног друштва...

Не, ово је прича о правим људима, људинама, о којима Србија мора да зна да постоје, да је могуће да постоје и да будучност Србије никако није на фарми, у паровима и у есенцији глупости које нам се намећу...

Моју драгу познаницу, велемајстора, инж. Верицу Веру Недељковић упознао сам давно... У средишњим годинама прошлог века!

Рођена 16. септембра 1929. године, Придворица, Чачак.

Одличан ђак, ослобођена Мале и Велике матуре... (мајка Винка (рођ.Поповић), из Дучаловића) и отац Милорад Јовановић (Јовановић-Тошовић из Придворице). Основну школу је учила у Јездини код учитељице Олге Вујовић, сестре народног хероја Ратка Митровића) Основну школу и гимназију завршила у Чачку...

Студије на Машинском факултету Универзитета у Београду уписала 1948.год. Дипломирала 1955.год. Била је ПРВА жена дипломирани инжењер бродоградње у Србији!

Магистар техничких наука постала је 1974.године. Радила је у Југословенском речном бродарству (ЈРБ), Средњој бродарској школи, и од 1961. до 1987. године на Машинском факултету Универзитета у Београду.

Предавала је предмет Отпорност материјала, аутор и коаутор је бројних књига из тог предмета.

Специјалистичко усавршавање на Универзитету Дурам, Северна Каролина, САД, 1979.год.

Шах је научила у чачанској гимназији и Шах клубу „Борац“.

Преласком у Београд 1948. на студије, учланила се у ШК „Црвена звезда" и у њему заувек остала!! - до 13. децембра 2023, док је смрт није матирала!

Титулу националног мајстора освојила је 1950. године као првакиња Југославије.

Титулу интернационалног мајстора ФИДЕ 1954.год. као победница Зонског турнира ФИДЕ, али и пласманом на Турнир кандидата за изазивача светског првака.

Титула велемајстора ФИДЕ 1977.год. додељена јој је за освојено друго место на Турниру кандидата за изазивача светског првака 1959.године. У Пловдиву.

Шест пута првакиња Југославије. Четири пута победница Зонских и Међузонских турнира.

Пет пута узастопно учесница Турнира кандидата за изазивача светског првака!

• Треће место на свету 1959-1962.
• У репрезентацији Југославије 20 година непрекидно.
• Успех на међународним мечевима са Румунијом, Мађарском, Бугарском...
• Успеси на мечевима Југославија-СССР изузетни: У Београду 1961. победила најјаче Рускиње са сензационалних – 5:1! У Ријеци 1963. победила актуелну светску првакињу Нону Гаприндашвили и актуелну изазивачицу светске првакиње Алу Кушнир.
• Сребрна олимпијска медаља на Турниру нација у Сплиту 1963.године је истовремено и за Риплија и за Гиниса: Верица Недељковић остварила је рекордних 12 победа из 12 партија против најјачих шахисткиња света тога доба.
• У избору десет најбољих спортиста и спортисткиња Југославије 1963. године била је осма, иза Мирослава Церара (гимнастика), Радивоја Кораћа (кошарка), а испред, рецимо, Николе Пилића (тенис), уједно прва међу спортисткињама.
• Заслужни спортиста Југославије 1957. године.
• Спортиста године града Београда за 1957. годину.
• Одликована Орденом заслуга за народ 1972. године.
• Уз то велики број плакета, повеља, златних значки, диплома, захвалница, похвала,...од шаховских организација, клубова, градова и републике.
• Ушла је у више енциклопедија, записана у шаховској историји.
• Национално спортско признање 2007. године.
• Награда за животно дело Спортског друштва Црвена Звезда, 2016. год.
• Са супругом Срећком, оснивач и покровитељ „Трофеја Верице и Срећка Недељковића", финалног шаховског првенства студенткиња и студената Универзитета у Београду.

Дођох, видех, победих...

Верица Недељковић, иако често спречена обавезама на послу, школи или на факултету, кад јој је време дозвољавало, учествовала је на екипним турнирима, и често својој Звезди доприносила освајању бројних титула на Екипном првенству Југославије и Купу Маршала Тита. Сећам се једног екипног шампионата Југославије, средином седамдесетих, мислим да је то било у Њивицама, или на Крку, Пули...

Алиса Марић, Светозар Глигорић, Верица Недељковић

Партизан је рушио редом, Милунка Лазаревић је добијала све од реда, а у Звезди, дотад без Верице шкрипало је у женском делу екипе...

И, пред сусрет који је решавао првака, као и обично, Звезда-Партизан у сали тајац.

Преко пута Милунке Лазаревић села је, ниоткуда – Верица Недељковић?!

Дошла је са пута, само за ту партију.

И вратила се одмах!

Шта мислите ко је победио?

И ко је постао екипни првак државе?

Звезда!

Верица је шокирала и Милунку и Партизан, али то је друга тема из наше славне шаховске прошлости...

Виђао сам је на бројним турнирима, често описивао њене партије са бројних турнира, нарочито њене митске партије са Милунком Лазаревић (о томе касније) да бих је срео пре неколико година...

Уживо!

Шах измеђ два откуцаја срца

Мог старог знаца Срећка последњи пут сам срео у Нишкој Бањи пре више година...

Не у ординацији, не у шаховској арени него на Срећковом новом задатку. Деде. Будно је пазио на свог унука који се јурцао по великом парку.

Срећко и Верица Недељковић

Деда Срећко је био срећан. Унук, мислим да се зове Срећко, сада је велики момак, није баш тада марио ни за кардиологију, ни за шах, али...

Касније, чуо сам, постао је и шахиста, има и титулу, а вероватно ће имати и сјајну академску каријеру.

Уосталом, крв није вода, а биграфије деда Срећка и Баке Верице гаранција су да ће то бити баш тако и никако другачије...

Смрт је била бржа...

Недавно сам покушао да за Бритиш чес магазин направим интервју са Верицом Недељковић. Послао сам јој десетак питања у жељи да подсетим читаоце најугледнијег светског часописа који излази у Лондону на велемајстора Верицу Недељковић, најстаријег живог велемајстора не свету... Разговарао сам и са њеним сином Милошем који је прихватио да ми пошаље Веричине одговоре... Нисмо стигли...

Последњи пут срео сам се уживо са Верицом у фоајеу Машинског факултета , када су легенде српског шаха Верица Недељковић и Љубомир Љубојевић повукли први потез на турниру. И дуго су пратили игру својих шаховских наследника...

Дуго смо ћаскали, сетили се прошлих, и бољих времена, а онда ме је Верица – матирала:

- Читам редовно твоје текстове у “Сведоку”!

Одавно се нисам осећао, верујте ми на реч, поносније.

Легенда југословенског, српског и светског шаха, чита “Сведок”?! И моје текстове...

Владан Динић