„План od 17 тачака“, који је измишљотина албанског „новинара“ из Прешева - пробни балон, или сензационалистички идиотлук про-режимских медија?

Да ли актуелни председник државе Александар Вучић и министар спољних послова Ивица Дачић могу да стигну до решења за Косово и Метохију кршећи постојећи, важећи Устав Србије?

У Србији је све могуће и ништа није немогуће. Готово до јуче наши званичници и државне институције, укључујући и државне и про-режимске медије, клели су се како су „Косово и Метохија неотуђиви део Србије“. А сада – све је на столу, праћено, наравно, сензационалистичким идиотлуком про-режимских медија.

„Споразум у 17 тачака“ – измишљотина албанског „новинара“ из Прешева

Недавно је у нашим медијима као бомба одјекнула вест како су Американци, Руси и Енглези наводно усагласили предлог решења косовског чвора и како то мора да се заврши овог лета. Ако се мало пажљивије погледа та прича и њен извор, чини се да се ради о чистој будалаштини која је пласирана од косовских Албанаца. Међутим, то није сметало водећим медијима попут „Политике“ – која би, наводно, требало да је наш најозбиљнији лист – да 23. фебруара пренесу текст који се појавио у приштинском листу „Бота шот“ (21. фебруара), а који се базира на тексту објављеном у франкфуртском „Рундшау“-у (19. фебруара). Међутим – да су домаћи медији мало више тражили извор уместо што су само преписали друге медије, видели би да је главни извор за цео текст „споразума“, заправо, напис објављен 31. јануара на сајту „Газета Шиптари“ а који је потписао Фехми Рамадани из Прешева, који се представља као новинар а активан је у политичким круговима косметских Албанаца!? Дакле, „копи-пејст“ - или на српском „копирај и налепи“ – новинарство на делу. Уз овакве медије и новинаре који само преписују и не проверавају ништа, Хитлеру не би требао Гебелс!

Главни извор „споразума“ од 17 тачака: Фехми Рамадани из Прешева. Измишљотина? Овако „план од 17 тачака“ предвиђа „решење“ за Косово

Чак и да се није радила провера извора, саме тезе тог „споразума од 17 тачака“ су толико идиотске да је невероватно да озбиљни медији ово објаве а да не провере. Прво, информације објављене у вези са тим „споразумом“ су сувише детаљне да би тако биле достављене медијима, „испод руке“.

Друго, логично: светом доминирају толико велике кризе – Брегзит, трговински сукоб Кине и САД, сукоб НАТО-Русија, тензије у вези са Ираном, Венецуелом, вечити проблеми на Блиском Истоку, раст деснице у ЕУ; до сада нема апсолутно никаквих назнака да су се Велике силе на највишем нивоу бавиле решавањем косовског питања, нити да је то уопште на дневном реду, за сад?! Треће, обећања из тог наводног споразума су мегаломанска – улагање милијарди долара у регион и нови Маршалов план за Србију. Је л’ неко стварно мисли да се Енглезима, Американцима, Русима, Нато-у и свима жури да потроше милијарде на силне мере обезбеђења које тај „споразум“ предвиђа, и још приде уложе милијарде у регион који нема ни становништво, ни економске ресурсе да може тај новац брзо да окрене и врати?! (Исти такав идиотлук смо имали 2013. када је – тада као премијер – Вучић, верујући да је у загрљају с Немцима, преко својих медија најављивао „Маршалов план за Србију“, од кога, наравно, није било ништа.) Четврто, сам текст „споразума“ је такав да једино може да га – када је о Србији реч – потпише неко ко је квислинг или незналица, јер предвиђа да се Србија одрекне суверенитета над КиМ, преда 75 одсто Газивода, одрекне се свих ресурса и имовине на КиМ, да део своје територије око Прешева преда „Репубљик Косова“, а стратешки део – око аутопута Е75 – „међународној управи“, а да притом, заузврат, добије мањи део севера КиМ и то без и једног већег града, па чак не ни Косовске Митровице!

Суштина је, наравно, у томе да је ово још једна прича за замајавање јавности, са тиме да су – када је о овој причи реч - мотор тог замајавања лењи медији и новинари, који преписују и воле да дижу панику како би дали себи на важности.

Од „никада се нећемо одрећи КиМ“ до „разграничења“

Али, овој галами са „споразумом“ претходио је један други, чини се, много озбиљнији догађај: деветнаестог фебруара Ивица Дачић изјавио је да је разграничење „званични предлог Београда за решење косовског питања (курзив – Сведок), али још није одређено где би била линија разграничења“ и додао да је „Вашингтон је највише заинтересован да се настави дијалог између Београда и Приштине, више него Велика Британија и Немачка“, рекао је Дачић, уз констатацију да су САД раније имале став да Србија мора признати независност Косова.

Дакле, министар спољних послова Србије – који се и као министар, и раније као председник владе заклео да ће штити Устав и КиМ као саставни део Србије – дао је изјаву потпуно супротну заклетви коју је дао и Уставу који је дужан да брани!?

Дачић је такође говорио и о спољном дугу који се односи на Косово и Метохију: „Из Приштине очекују да ми плаћамо дугове, а они да газдују Трепчом! Србија је у претходних двадесет година платила око 700 милиона евра дуг Косова и наставиће то да чини“, додавши да „кад треба да се плаћају дугови, онда су [они] део Србије, кад треба да се отима имовина, онда су независна држава"! Остало је још 200 милиона евра дуга и кредита, и Србија ће наставити да га исплаћује?! Они чекају да ми то платимо, и онда да кажу: од сутра је Трепча наша. Кажу да су независна држава, а неће да плаћају свој дуг“. Ова теза Дачића је такође нетачна. Јер, ако ћемо поштено – такозвано „Косово“ је више пута тражило да само плаћа дуг, али Србија то није хтела јер је то био још један знак нашег суверенитета над том територијом.

Ивица Дачић сад прича о „разграничењу“, а некада: „Србија никада неће одрећи колевке српског православља, Косова и Метохије“ (Дачић, изјава из 2009. године)

Дан касније, 20. фебруара Ивица Дачић је ревидирао своју првобитну изјаву: „Разграничење са Косовом није званичан предлог, него идеја државних званичника, ако постане званичан предлог наћи ће се пред Скупштином, а грађани ће одлучивати на референдуму (курзив – Сведок)! То је идеја која као званичан предлог није упућена?!“

Дакле, у два дана – две супротне поруке од министра спољних послова.

Заправо, за разграничење се, изгледа, барем званично, залажу Дачић (по сопственом признању) и Александар Вучић (по Дачићевој тврдњи)? У истој изјави од 20. фебруара додао је да се он залаже за разграничење, а да је о томе и председник Србије Александар Вучић говорио пре годину дана и да се то не спомиње ни по каквим „ћошковима" или тајним састанцима. Још је додао да „ако неко има неку другу идеју и решење може да изађе са предлогом. Али, јесте ли чули неки други предлог“?

Истина је да је Дачић још раније, пре неколико година, помињао разграничење као опцију. Међутим, у исто то време био је део власти (тада ДС а и на почетку власти СНС) које су држале званичну – како се испоставља – мантру: „Косово и Метохија су интегрални и неотуђиви део Србије“; „Србија никада неће одустати од свог интегритета и територијалног суверенитета по питању Косова и Метохије“… Истина – исто је говорио и Вучић, посебно у опозицији и при доласку на власт, када је и обећао укидање „Боркових споразума“ из 2012. (којима су дефакто уведени гранични прелазима са КиМ, које је у Бриселу прихватио тадашњи преговарач Борко Стефановић, тада кадар ДС). Међутим, када је Вучић дошао на власт, отишао је корак даље од „издајничке Тадићеве власти“ - како су напредњаци волели да говоре: није поништио споразуме Борка Стефановића а 2013. је потписао Бриселски споразум којим су укинути последњи елементи државности Србије на КиМ – судови – а Србе на северу и формално стављени под законодавство такозваног Косова.

Наравно, као што код нас обично бива, недостатак озбиљности и принципијелности се увек прикрива мазањем политичког муља, па се одмах напада опозиција. Тако је Дачић навео да је занимљиво да се ових дана по питању разграничења слажу Двери, лидер Народне странке Вук Јеремић, посланица Санда Рашковић Ивић и министар у садашњој Влади Србије Ненад Поповић и разни аналитичари са косовским премијером Рамушом Харадинајем?!

По истој логици, произилази, да се Дачић и Вучић слажу с Тачијем, кога Србија, барем формално, гони за ратне злочине? Је л’ то мање/више (не)морално него слагати се с Харадинајем? Или – као што изгледа – Тачија гонимо исто онако као што се „Србија никада неће одрећи колевке српског православља, Косова и Метохије“ (Дачић, изјава из 2009. године; једна у низу сличних све до скоро)?

Говорећи даље о људима из опозиције, министар спољних послова је рекао: „То су људи из времена (Војислава) Коштунице и (Бориса) Тадића када смо добили Устав у коме у преамбули пише о Косову и Метохији, а у време њихове власти и поред тог Устава проглашена је независност Косова“.

Овде је Дачић, рекло би се, у праву јер, да је Србија 2008. поштовала свој Устав – морала би војно да реагује да заштити угрожавање територијалног суверенитета и интегритета када су албански сепаратисти прогласили независност. Јер, у члану 139 Устава стоји да „војска Србије брани земљу од оружаног угрожавања споља…“. Будући да је косовска сецесија организована и спроведена спољашњом вољом, онда је апсолутно логично да је војска морала да реагује, стриктно гледајући устав.

Али, наравно, причамо о земљи (Србији) у којој ни судије Уставног суда избегавају да испоштују Устав тако што беже у процедуре, тражећи начина да избегну да се изјасне, рецимо, о уставности Бриселског споразума.

Последица свега овога је потврда једне старе мантре, коју су, изгледа, сви осетили када је о Србији реч: нема те црвене линије коју ћемо да подвучемо, а испод које на крају нећемо ићи.

Са друге стране, албански сепаратисти на КиМ - којима су „државу“ створиле САД, одржава их НАТО, а функционише на принципу клановског криминала – имају свој „устав“ и држе га се далеко одлучније. Па тако, кад год Србија нешто предложи - само (нам) одбрусе – „Није по Уставу!“. Штавише, чак нам и „западни партнери“ кажу – када је рецимо о „косовској војсци“ реч – да то „Косово има право по уставу“ и у својим оценама се позивају на „устав Косова“. Непризнатог Косова, дакако!

Има ли Србија Устав?

Има!

А у преамбули Устава пише: „Полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у Србији, полазећи и од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима...“.

Дакле, то прецизно пише!

Само, не заборавимо да је и тај Устав из 2006. године производ компромиса али, не на бази заједничких чинилаца већ, на бази највећих разлика (у то време, између приступа ДС и ДСС). У тој – нама прилично блиској прљавштини политичке игре – Косово је из устава премештено у преамбулу. Проблем са преамбулом је познат: у нашем Уставу није правно одређено значење преамбуле, односно не наводи се да ли је преамбула обавезујућа или није. Опет, став о томе би требало да заузме Уставни суд…

Тако смо дошли у ситуацију: Александар Вучић и Ивица Дачић готово сваки дан – директно или индиректно - нуде разграничење, замене територија, нешто за ништа - наше за наше - а косовски Албанци, нит говоре нит роморе и позивају се на свој „Устав“?!

Испоставља се, на жалост, да су Тачи, Харадинај, Весељи... надмудрили српске мудраце Вучића, Дачића, Брнабићку и све њихове гласноговорнике који нам редовно преко режимских медија објашњавају како добро стојимо у свету. Јер, и даље, три месеца трпимо: таксе од 100 сто одсто на српске производе, отимање Газивода, припремање отимачине Трепче, непризнавање свега што су, било кад и било где потписали и парафирали са Београдом и све то, „по уставу Косова"!

Уосталом, да ли сте и кад последњих дана чули неког српског званичника, али и опозиционара (осим ДСС и Двери) да помињу „Војску Косова“, „Газиводе“, „Трепчу“?! Јок, само таксе и, Могерини поручује: „Кад укину таксе, преговори следећег јутра“! А „војска Косова“?

Сулуде Рамушове и Весељијеве таксе јесу проблем, али много мањи него „Војска Косова“, отимање Трепче и Газивода.

Србија, Вучић, Дачић, Брнабић и њихове скутоноше, немоћни да јасно и гласно кажу „не“ и „доста је било“, и да – колико је могуће - уз помоћ сталних чланица Савета безбедности, Русије, Кине и, наравно, Устава Србије, ставе до знања да је Косово и Метохија, вазда и данас - српски. По Уставу Србије и по међународном праву!

Или, просто, Вучић, Дачић, Брнабић не поштују Устав, Србије? Јер, да га поштују, никаква „разграничења“, никакве „историјске договоре“ не би смели, и не би могли ни да помињу, а камоли да предлажу, са највиших државних позиција, за које су морали да положе заклетву која директно каже да ће бранити суверенитет и интегритет Србије над КиМ. Али, ни заклетва – чак ни она по закону – не значи ништа у Србији.

Традиционално „решење“ власти за све проблеме: ванредни избори

Који је одговор актуелних власти на све ово – па, зна се, као и увек у Србији од Милошевића до данас – избори! Нови, ванредни! Кад год не знаш шта ћеш, пребаци одговорност за то на народ, онај исти који настојиш константно да заглупиш или поткупиш да не би мислили. И, наравно, као и са сваком влашћу на врхунцу – следбеници је подржавају слепо; док не загусти, па прелете.

То што је Вучић апсолутни владар СНС је у реду. Али – као својевремено и Тадића - ваљало би га подсетити да је Он, истовремено, и председник свих грађана Србије. И оних, дакле, који су га својим гласовима довели на власт, али и оних који су гласали против њега, поготову и оних који нису гласали ни за кога!

А зашто избори? И слепом је видљиво и малоумном разумљиво, да кад се избори распишу, одрже, преброје гласови, формира влада, опет прође, брат-брату, шест месеци!

А Србија, уверен сам, нема више шест месеци за бацање.

Приде милиони...

Искрено: Више пута сам досад јавно рекао и написао да обожавам изборе! Ем, тад, ништа не функционише, ем те лажу од јутра до сутра и одводе „у светлу будућност“, а кад се листићи преброје и власт, било каква - изабере, онда, зна се - Јово наново, до следећих избора...

 Само, тренутно више ствари не иду у прилог Александру Вучићу и његовим напредњацима, уз басирање Дачићевих социјалиста, Палмине Јединствене Србије, Шешељевих радикала, Чединих ЛДП-оваца, Српске листе, разних заветника...

Све бројније шетње диљем Србије, све јаснији и гласнији захтеви шетача и, први пут, јасан договор опозиције да ће БОЈКОТОВАТИ ванредне изборе под оваквим условима и оваквом медијском сценом. Јер, живимо у времену у којем владају сејачи мржње предвођени корифејима новокомпоноване медијске слике Србије, разним Информерима, Алоима, Српским телеграфима, уз подршку „Старе даме“ Политике, некад угледних Вечерњих новости. Са друге стране су „Данас“, Н1, Нин. У таквим околностима, није могуће имати слободне изборе – а, не заборавите – за ту слободу су сви наши преци животе дали, победивши далеко веће непријатеље и силе,

И, што је још интересантније, они који овде о свему одлучују, и којих се наша напредна власт слепо држи као пијан плота – наши, „западни партнери“ – чујем, не слажу се са ванредним изборима „док се Косово не реши“?! (Читај, док Србија не призна Косово!)

Председник Вучић који је месецима најављивао свој план за Косово, али га и никад изнео није. Месецима је фингирао јавну расправу о Косову (а истовремено се у парламенту Србије о томе ни реч не прозбори). Сад, најављује драматичну, катаклизмичну ситуацију?!

Какву катаклизму најављује председник Србије: признање Косова?! Нови погром? Нову сеобу Срба? Рат?!

Не верујем!

Зна председник Србије добро да су се на Косову и Метохији жестоко опекли и кнез Лазар Хребељановић, Јосип Броз, Слободан Милошевић и многи други, а да „Косовски чвор" нису разрешили.

Истовремено, знају и Трамп, и Ангела, и Мејова и Макрон да Русија данас, није она из доба Горбачова и Јељцина, а ту су сада и Кина, Индија... Запад је одавно прошао свој зенит и, за сада, једино још на Балкану доминира. Неће нико од поменутих, наравно, да ратује за нас, али је јасно да ни САД, Француска, Немачка, Енглеска – које имају далеко веће унутрашње проблеме него раније - неће у бој за непризнате косовске Албанце...

Ако је „једино могуће“ решење лоше, онда то није решење, него предаја.

(Аутор је главни и одговорни уредник „Сведока“)

(svedok.rs)