Sama ideja da početak rata bude pomeren mesec dana unazad u prošlost i izjednačen sa atentatom, a onda simbolički i s Vidovdanom, svedoči ne samo o pristajanju na neku vrstu naknadnog plaćanja imperijalnih računa, nego i na neku vrstu patologije.

Nijednog sekunda nisam rekao da je to dobar ili idealan sporazum i svako je mogao da navede njegove loše strane, ali treba biti pošten i reći da on ima i dobre strane jer se njime na dug period smanjuju tenzije na Balkanu, daje legitimitet srpskoj zajednici.

Ni Sidni Smit nije mislio da smo svemoćni, kako je to naznačio ovim rečima koje danas deluju čudnovato prikladne. Možemo sažaljevati Grke ili osuđivati činjenicu da je Bagdad bio ugnjetavan. Ili, kako bi Brajd možda sada rekao, saosećamo s narodom Bosne, Avganistana, ili gde god bio sledeći na liberalno-intervencionističkom atlasu.

Rat sa NATO je prošao, ako je prošao. Istina, ne bombarduju nas, ali zato nam, kao gest svoje dobre volje - otimaju - teritoriju. Kosovo i Metohiju, uz lakonsko objašnjenje: to je realnost i situacija na terenu.

Nadam se da će dijalog imati teme i tempo koji Srbiji odgovara. Ipak, bilo šta da se desi u budućnosti, priča o Kosovu i Metohiji i Velikoj Albaniji ovim se neće završiti. Ona tek počinje.

Svaka analogija ima svoju manu. Kada su posle mongolske najezde ruske zemlje bile pacifizirane, umesto ruske vlasti su stigle vlasti Litvanije, Poljske, Turske. Rusija je ratovala za povratak svojih teritroija. Tih 600 ili 700 godina u svesti velikog ruskog naroda ucrtano je šta je to istorijska Rusija, da smo svi podeljena deca jedne zemlje.

Tako smo proteklih 14 godina bili svedoci toga da se sve teže, tiše, stidljivo i diskretno govorilo o zločinu koji je počinjen nad Srbijom 1999. Tako je, recimo, reč agresija vremenom zamenjena rečima bombardovanje ili intervencija.

Nažalost, neki ljudi vide sve ovo kao takmičenje, a ne bi trebalo tako da misle jer mi svi zajedno radimo ne za ličnu promociju već za dobrobit naroda. Nismo u areni u kojoj smo jedni protiv drugih. 

Na osnovu obdukcionog nalaza i podataka iz medicinske dokumentacije, smrt je nasilna i nastupila je usled razorenja srca, pluća, jetre, želuca i slezine, dejstvom projektila ispaljenog iz ručnog vatrenog oružja, i sledstvenog krvarenja.

Iz stotine obrađenih izveštaja Državne revizorske institucije Srbije, u kojima vrve drastični primeri zloupotrebe službenog položaja, nenamenskog trošenja novca, itd... izvučen je Kusturica sa bizarnim i nehatnim privrednim prestupom njegovog knjigovodstva, i stavljen na stub srama.